Доналд Трамп је данас најавио да ће гувернер Индијане Мајк Пенс бити његов потпредседник у председничкој трци 2016. Вишенедељна неизвесност око тога ко ће се придружити Трамповој листи је коначно завршена, пошто је претпостављени републикански кандидат одбацио гувернера Њу Џерсија Криса Кристија, бившег председника Представничког дома Њута Гингрича, сенатора из Алабаме Џефа Сешнса и друге за Пенса.
Пенс је позната сорта у Републиканској странци који је шест мандата био амерички конгресмен и тренутно завршава свој први мандат као гувернер Индијане. Током свог боравка у Конгресу, обављао је кључне задатке у одборима, па чак и позицију у руководству Дома. Његов животопис је снажан, а Трамп га је довео у нади да ће за сто довести кључне таленте у трци за Белу кућу.
Међутим, као и сваки политичар и кандидат за функцију, Мајк Пенс има неке стварне привлачности и неке недостатке. Истраживање сваког од њих ће осветлити његову улогу и утицај на изборе 2016.
Предности одабира Пенса
Неупитни конзервативизам – Једна критика Доналда Трампа од почетка примарних укључује питања његовог конзервативизма. Током своје пословне каријере, Трамп је давао јавне изјаве које су неке у странци навеле да доводе у питање дубину и поштење његове конзервативне идеологије, посебно око друштвених питања као што су истополни бракови и абортус. То што Трамп никада није био на изабраној функцији такође значи да никада није био приморан да се пријави или заузме чврст став о политици на начин на који то морају законодавци или гувернери. Улази Мике Пенце. Пенсово време у Конгресу и као гувернер Индијане било је оно у коме је прилично доследно носио бакљу конзервативизма. То важи и за фискална питања и за социјална питања. Он је пријатељ бизниса, присталица ниских пореза, љубитељ мале владе. Он се противи абортусу, свеобухватној реформи имиграције, истополним браковима. Његово гласање је водич за удовољавање Волстриту и вредности гласача. Он додаје осећај смирености на карту за коју су се партизани забринути могли одвојити од апостолске привржености идеологији Републиканске партије. Пенс показује да Трамп поштује те бриге и да је срећан што је његов поручник обојен у конзервативну вуну.
Искуство владе – Мајк Пенс доноси на сто нешто што Трампу недостаје без сумње: време у влади. Док многи у Републиканској странци желе некога новог, неког освежавајућег, некога да уђе у Белу кућу и поквари статус кво, многи такође брину да је кандидат без искуства у влади ризичан. Неки се осврћу на Обамино председништво и мисле да је део проблема то што је за председника изабран човек са врло мало искуства. И по било којој мери, Обама у јануару 2009. има много више искуства у влади од Доналда Трампа. Пенсово време у Конгресу – служећи у већини и мањини, у више кључних комитета и на руководству – је оно што доноси огроман таленат. Напустио је Конгрес у јануару 2013, што значи да многе његове бивше колеге још увек служе, одмах стварајући путеве које може да повеже са Капитол Хилом. Његово време на функцији гувернера додатно испуњава бона фидес карте којој су потребни капацитети када је у питању искуство извршне власти у јавном сектору и односи међу гранама. Док Трамп доноси искуство приватног сектора, Пенс је тај који пружа финоћу јавног сектора.
Искуство кампање – Председничка трка 2016. биће осма кампања коју је Пенс водио као кандидат. Он разуме основну организацију, стратегију кампање, прикупљање средстава, организацију кампање, размену порука, оглашавање — све оно што недостаје самом Трампу. Трчање за канцеларију је тешко и ништа га не чини лакшим од искуства—и искуства побеђивања. У овом контексту Пенс је доказани победник. Победио је у преокретима (неке од његових каснијих трка у Конгресу) и у тркама за нокте (његова прва велика трка за Конгрес 2000. и његова трка за гувернера 2012.). Он је такође био доказано прикупљач средстава, прикупио је преко 13 милиона долара у својој кандидатури за гувернера 2012. године, а у својој сада неактивној понуди за реизбор прикупио је скоро 10 милиона долара. Ови таленти су преко потребни у Трамповој кампањи јер се и даље откривају извештаји о нередима, неорганизованости, слабом прикупљању средстава и оскудним или непостојећим кампањама.
Спашавање Индијане – Кандидат за потпредседника није увек у стању да испуни своју матичну државу (видети примере Џона Едвардса и Пола Рајана); међутим, Индијана се сматра конкурентном државом у 2016. Обама је освојио државу за око један одсто 2008. и изгубио је за више од 10 процената 2012. Хилари Клинтон је идентификовала Индијану као кључну државу за усмеравање ресурса кампање према, а имајући у виду Обамин Слабији учинак из 2012. године, будући да је рођени син на листи републиканаца, може да стави државу Хусиер и њених 11 електорских гласова ван домашаја Клинтонове.
Светло на пртљагу – Мајк Пенс нуди тикету нешто што недостаје носиоцу стандарда, као и двојица финалиста за ВП слот, Гингрич и Кристи. Пенс има врло мало личног пртљага. Ожењен је — својом првом женом — и поносан отац. По свему судећи, он је добар породичан човек и религиозан човек. За карту којој је преко потребна подршка социјалних конзервативаца, гласача Библе Белт-а и Американаца са традиционалним вредностима, Пенс помаже да се говори тој публици колико својим говором пања, тако и својом причом. За републиканца, а посебно републиканца као што је Трамп, кандидат који заступа хришћанске вредности и живи их у свом породичном животу је нешто од непроцењиве вредности у 2016.
Пенсови проблеми
Контроверзни политички ставови – Док ће Пенсови социјално конзервативни ставови помоћи Доналду Трампу да намами републиканце да верују у карту, та привлачност није универзална. Неки конзервативци су осудили Пенса што се повукао из контроверзног закона о слободи вероисповести 2015. због притиска пословне заједнице Индијане. Неки конзервативци су га видели као меког или распроданог, неспремног да заузме став из принципа. Међутим, док су његови ставови контроверзни међу конзервативцима, неки од његових ставова – укључујући његово првобитно потписивање закона о вјерским слободама – љуте бираче на лијевој страни, па чак и у средини. Чини се да његови ставови нису у складу са већином Американаца о абортусу, климатским променама, ЛГБТ питањима и имиграционој политици. Као доказ како се неки Пенсови ставови поигравају са јавношћу, након Трампове званичне објаве на Твитеру о свом избору за потпредседницу, Клинтонова кампања је објавила видео у којем Пенса напада као да није у корак са просечним Американцем. Док његове конзервативне бона фидес може, али и не мора прихватити десница, његов дуги рекорд гласања и заузимање јавних позиција могли би да га угризу – и Трампа.
Уска демографска привлачност – Карта Трамп-Пенце заиста треба да уђе у недовољну коалицију коју је Мит Ромни окупио 2012. До сада је карта само за Трампа чинила супротно, додатно отуђујући миленијале, Латиноамериканце, Американце Азије, Афроамериканце и жене—између осталог групе. Да би били конкурентни у 2016. години, карта Трамп-Пенце мора да се допадне овим групама, не понављајући Ромнијево извођење, већ га надмашујући. Нејасно је, с обзиром на његове демографске карактеристике, искуство, политичке позиције и идеологију, како би Пенс апеловао другачије од Доналда Трампа или Мита Ромнија или Пола Рајана. Ромни је освојио 44 одсто жена, 37 одсто гласача млађих од 30 година, 27 одсто Латиноамериканаца, 26 одсто Американаца Азије и 6 одсто Афроамериканаца. Гласачи који су сматрали да је абортус требало би да буду легални, 6 од 10 људи; Ромни је освојио само 31 одсто њихове подршке. Од 65 одсто бирача из 2012. који су подржали легални статус илегалних имиграната, Ромни је освојио само 37 одсто. Ова демографија и проблеми су имали много везе са Ромнијевим поразом пре четири године, а врло је мало у вези Трамп-Пенс карте што наводи да се верује да то могу да преокрену.
Спасити Индијану није довољно – Једна од предности које Пенс доноси за избор је вероватно да ће Индијани и њених 11 електорских гласова обезбедити републиканску карту. То је добра вест за ГОП, али није пут до победе. Обезбеђивање Индијане помаже Трампу-Пенсу да задржи мапу из 2012, али да би победио, републиканска карта мора да поврати неколико великих држава које су дале подршку Обами 2012. У перспективи, ако Индијана остане републиканска, Трамп-Пенце би могао да преокрене Флориду, Охајо, Невада и Ајова и даље губи изборе. Истина, ретко се очекује да се од кандидата за изборни избор очекује да преокрену мапу електорског колеџа, али у 2016. републиканцима је потребно управо то, јер трку почињу са озбиљним недостатком електорских гласова. Пенс би можда спасио Индијану, али тикет мора да учини много више да би избегао пораз.
Спољнополитичко искуство – Пенс има више спољнополитичког искуства од Доналда Трампа. То је непобитно. Међутим, то такође није тешка препрека за превазилажење када недостаје партијски заставник било који спољнополитичко искуство. Пенс је био у Комитету за спољне послове Представничког дома и то му је омогућило да се упозна са многим кључним питањима током свог боравка у Конгресу. Један од изазова за карту је то што је Пенс гласао за одобрење рата у Ираку - глас за који Трамп често напада Клинтонову. Међутим, осим задатка у комитету, Пенс је имао мало искуства са питањима спољне политике и углавном је био разведен од њих током своје четири године као гувернер. Ово не би нужно представљало прекид договора на другим изборима, али с обзиром на Трампов недостатак знања и искуства у овом простору и све већу озбиљност спољнополитичких криза широм света, бирачи би можда више волели некога са великим искуством него што нуди ова карта. Овај недостатак искуства је посебно наглашен када се упореде две карте, имајући у виду Клинтоново искуство и у Сенату и као државни секретар.
Избори 2016. данас су ушли у нову фазу пошто је Доналд Трамп изабрао свог потпредседника, одлука која се често најављује као прва велика одлука кандидата. Док гувернер Пенс нуди много да би попунио неке од празнина које постоје у Трамповој евиденцији, време ће показати да ли Пенсови недостаци наносе икакву штету кандидатури ГОП.