7 изненађујућих открића о подсахарској Африци богатој ресурсима

У предстојећој студији која анализира како подсахарска Африка богата ресурсима може да оживи свој раст, моји коаутори и ја били смо изненађени неколико налаза. У овом блогу и студији рангирамо земље богате ресурсима према њиховој укупној обдарености природним ресурсима. Првих 10 у субсахарској Африци су Нигерија, Јужна Африка, Ангола, Екваторијална Гвинеја, Габон, Судан, Танзанија, Замбија, Боцвана и Република Конго. За поређење, представљамо и групу афричких земаља са сиромашним ресурсима. 10 са најмање природног капитала — земље подсахарске Африке сиромашне ресурсима — су Сејшели, Сао Томе и Принцип, Кабо Верде, Комори, Гамбија, Маурицијус, Лесото, Гвинеја Бисао, Свазиленд и Бурунди. Њихов просечан природни капитал по глави становника је само једна петина од 10 земаља са највећим богатством ресурсима.

Налаз 1: Африка је богата природним ресурсима, али својим богатство ресурса је један од најнижих међу регионима у развоју у свету, како у збиру тако и по глави становника (Слика 1).

Природно богатство Африке могло би се значајно повећати за једну генерацију, под условом да се истраживање природних ресурса и развој екстрактивних пројеката подигну – као што су то учинили у источној Азији, на Пацифику и на Блиском истоку последњих деценија – ниским приносима пољопривредних усева дају подстицај, а више земље се доводи у обраду. Као што је примећено у недавном Форесигхт Африца Извештај, на 200 милиона хектара, подсахарска Африка је дом за скоро половину светске необрађене земље која се може довести у производњу. Африка користи само 2 процента својих обновљивих водних ресурса у поређењу са 5 процената на глобалном нивоу.

Слика 1. Агрегатно и природно богатство Африке по глави становника, 1995–2014.
(у америчким доларима)

Налаз 2: Подсахарска Африка снажно зависи од свог природног капитала.

Природни ресурси доминирају структуром богатства у Африци: удео природног капитала у укупном богатству континента је други по величини у свету, после земаља које чине земље богате угљоводоницима. Савет сарадњу у Заливу (ГЦЦ) (слика 2). Чак и субсахарска Африка сиромашна ресурсима има удео природног капитала у укупном богатству који је већи од ресурсима богатих земаља ОЕЦД-а. Иако је на први поглед парадоксалан, овај налаз је последица чињенице да су доприноси људског и физичког капитала укупном богатству скромни иу ресурсима богатој иу Африци сиромашној.

Слика 2. Учешће природног капитала у укупном богатству по регионима, 2014
(у процентима)

Налаз 3: Чак и са скромним природним богатством у поређењу са другим регионима, подсахарска Африка богата ресурсима више зависи од природних ресурса него напредне економије богате ресурсима и скоро једнако зависна као и друге земље у развоју богате ресурсима.

Зависност земље од природних ресурса меримо на три начина: у којој мери земља зависи од извоза природних ресурса за девизе, удео природних ресурса у њеној производњи и допринос ренте за ресурсе државним приходима (Слика 3). Зависност од ресурса земаља субсахарске Африке богатих ресурсима такође варира. Република Конго је зависнија од других земаља у развоју и развијених земаља богатих ресурсима, укључујући ГЦЦ

Слика 3. Зависност од природних ресурса, региона и субсахарске Африке, 2008, Индекс

Налаз 4: Састав природног богатства подсахарске Африке је много разноврснији него у другим земљама богатим ресурсима.

Нафта чини 43,5 процената богатства субсахарске Африке богате ресурсима, знатно мање него у земљама које су богате ресурсима ван Африке, а земљиште чини око 35 процената (Слика 4). Метали и минерали чине 27 одсто у Замбији, 26 одсто у Јужној Африци и 14 одсто у Боцвани. У земљама субсахарске Африке сиромашним ресурсима, земљиште чини највећи удео природног капитала, чак 60 одсто у Танзанији.

Слика 4. Компоненте природног богатства у подсахарској Африци богатој ресурсима, 2014.
(у процентима)

Налаз 5: Афричке земље богате ресурсима расле су брже од компаратора богатих ресурсима у другим регионима од почетка 21. века.

Ово запажање, које ће за многе бити изненађење, делимично одражава нижу основу, али делом и због снажног улагања у физички капитал због налета новог вађења од 2000. године (Слика 5).

Слика 5. Раст у подсахарској Африци богатој и ресурсима сиромашној, 1990–2016.
(Проценат промене)

Налаз 6 : Од 2005. године, инвестиције у фиксна средства 10 афричких земаља богатих ресурсима биле су веће од 25 процената БДП-а.

Ово премашује праг од 13 земаља које је Комисија за раст (2008) сматрала светским шампионима одрживог раста током неколико деценија (Слика 6). Ове стопе улагања одражавају пораст у истраживању природних ресурса у овом веку и фискални простор који пружа опрост дуга. Међутим, стопе улагања су биле нестабилне у групи богатој ресурсима.

Слика 6. Фиксне инвестиције, Африка богата ресурсима и сиромашна ресурсима, 2000–17.
(Проценат БДП-а)

Налаз 7: Подизање прилагођених стопа штедње у економијама субсахарске Африке богате ресурсима на нивое земаља ОЕЦД-а биће еквивалентно додатних 77 милијарди долара уложених у произведени капитал.

Овај износ је скоро пет пута већи од годишњих прилива СДИ и више од три пута од годишњег прилива дознака. Просечна стопа за Боцвану, Танзанију и Замбију је скоро 20 процената; они у Нигерији и Јужној Африци осцилирали су близу нуле; оно у Републици Конго је негативних 30 процената; а у Анголи је негативних 40 процената (Слика 7).

Слика 7. Прилагођена нето штедња, подсахарска Африка богата ресурсима и компаратори, 1997–2015.
(Проценат БНД)

месец без пуног месеца