Након повлачења из Транс-пацифичког партнерства (ТПП) током прве недеље на функцији и претње да ће напустити Северноамерички споразум о слободној трговини (НАФТА) и Светску трговинску организацију (СТО), његово путовање у Азију било је прилика да представи алтернативу визија економског ангажовања САД у А
Рад Рејмонда Фисмана и Шанг-Јин Веја
Време је да отворимо чеп: три сценарија за пречишћавање јапанске употребе силе, радни документ ЦНАПС-а Кијошија Сугаве, гостујућег сарадника, Центар за политичке студије североисточне Азије, јул 2000, Студије спољне политике, Тхе Броокингс Институтион
Мишљење Николаса Лардија, старијег сарадника, Брукингс института, у Фајненшел тајмсу, 22. јуна 2001.
Џонатан Полак анализира стање односа САД са Корејским полуострвом које је оставила Трампова администрација и изазове са којима ће се суочити нова Бајденова администрација у поправљању регионалних савеза, суочавању са изазовом Кине и управљању нуклеарним питањем ДНРК.
Бивши сарадник савезног извршног директора ЈАСДФ-а Масатака Огуро оцењује тренутни положај Јапана у области ваздушне безбедности и даје препоруке Јапану да развије нове методе за ваздушну полицију како би повећао своју спремност да се суочи са новим претњама
Јунг Пак објашњава како би Севернокорејска национална безбедносна стратегија могла да изгледа и излаже стратегију за Сједињене Државе да обузда нуклеарне амбиције Ким Џонг-уна.
Тридесет пет година након пада Сајгона и скоро 15 година након успостављања билатералних односа, односи између Вијетнама и Сједињених Држава развијали су се изненађујућом брзином. У овом Брукингсовом коментару за североисточну Азију, Та Мин Туан примећује неке од препрека у односима и објашњава области у којима две стране могу развити дубље и суштинскије односе.
У Јапанској спољној политици на раскршћу, Јутака Кавашима појашњава неке од параметара који дефинишу јапанску спољну политику и истражује изазове са којима се тренутно суочава, укључујући мочвару на Корејском полуострву, будућност
У Реструктурирању кинеске економије, Мајкл Петис истиче шест путева којима Кина може да следи – једини логички путеви који на крају воде до поновног балансирања – и разматра политичке и економске снаге и ограничења сваког од њих.
Акхтар Махмоод детаљно описује улогу владе у развојном путу Бангладеша.
Ли Мјунг Бак ће 25. фебруара бити инаугурисан за десетог председника Републике Кореје. Председник Ли ће морати да допре преко партијских и друштвених линија како би управљао изазовима у економији, односима са Сједињеним Државама и другим страним силама, међукорејским ангажманом и – не мање важно – несигурним политичким окружењем у Јужној Кореји.
Иако нема сумње да унутрашње окретање Кине ауторитаризму и њена спољнополитичка асертивност представљају све веће изазове за интересе САД, све већи замах ка размишљању о америчко-кинеским везама у контексту неизбежне конфронтације поставља више питања него одговора.
Након другог самита председника Трампа и севернокорејског лидера Ким Џонг Уна, три стручњака из Брукингса о Азији дају своје увиде.
Економски ангажман Кине у Африци је нагло скочио током протекле деценије, што је довело до дебате о природи кинеских инвестиција и помоћи континенту. Јун Сун описује неке од кинеских активности у Африци, закључујући да су бенигне, али не алтруистичке и да пркосе било каквој поједностављеној категоризацији.
Јапану ниједан билатерални однос није важнији од оног са Сједињеним Државама. Али веза сада улази у неистражену територију.
Министарство одбране је управо објавило свој најновији годишњи извештај, настављајући традицију дугу две деценије, о кинеској војсци и њеној улози у широј спољној политици Кине. То је озбиљно читање.
Џорџ Инграм и Лестер Мансон разматрају могућност будуће Бајденове администрације да се позабави изазовима које представља кинеска иницијатива Појас и пут.
Дубоке демографске промене у Кини преобликују будућност земље. Ванг Фенг испитује ове промене, упозоравајући да су оне већ почеле да врше снажан утицај на кинеску економију и представљају озбиљан ризик за будући економски раст, друштвени склад и политичку стабилност.
На самиту азијско-пацифичке економске сарадње 2011. одржаном прошлог месеца у Хонолулуу, порука коју је председник Обама изнео била је гласна и јасна: Америка ће играти водећу улогу у Азији у деценијама које долазе. Међутим, колико је реална председникова нова стратегија према Азији и како је вероватно да ће утицати на односе САД и Кине и улоге обе земље у региону? Кенет Либертал испитује да ли Америка има ресурсе да поправи реторику која се тиче овог историјског „закрета“.