Примарни интерес Америке у Персијском заливу је осигурање слободног и стабилног протока нафте из региона у свет у целини. Циљ Вашингтона није само да задржи нафту да тече из Персијског залива, већ и да спречи било какав потенцијално непријатељски
Броокингс Ревиев чланак од Схиблеи Телхами (пролеће 2002)
Годину дана након догађаја који су покренули Арапско пролеће, Данијел Бајман пише да су демонстрације у Бахреину, Египту, Либији, Сирији и Јемену уступиле место политичкој стагнацији, а не демократији. Бајман разматра шта то значи за Блиски исток, Сједињене Државе и остатак света.
Бесма Момани истражује тренутно стање Бахреина, погођеног једномесечним протестима 2011. Момани тврди да се фрустрација наставља и данас и да Бахреинска монархија мора пронаћи начин да негује националну припадност и поштовање свих својих грађана како би напредовала у миру.
Трампова администрација је званично обавестила Конгрес 10. новембра да планира да прода 50 стелт борбених авиона Ф-35 Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) као део ширег споразума о наоружању вредног 23 милијарде долара који има за циљ да одврати потенцијалне претње од Ирана упркос забринутости у Израелу. .
Почетком 2011. широм Блиског истока избили су протести настали због угњетавања и социоекономске фрустрације; јавни немири изазвали су насилну реакцију полиције; пале су давно успостављене диктатуре. Како се све ово догодило? Како би могла изгледати будућност и које су могуће последице за Сједињене Државе и остатак света? У Арапском буђењу, стручњаци из Института Брукингс се баве таквим питањима како би дали смисао овом бурном региону који остаје у срцу националних интереса САД.
Током протекле две године, Бахреин је видео драматично повећање секташких протеста шиитских муслимана и политичких немира. Ричард Мекданијел разматра шта би могло да доведе до тога да Америка изгуби стратешки приступ Персијском заливу преко својих објеката у Бахреину, пишући да америчке војне снаге морају бити спремне да развију алтернативне опције за луку ако се ситуација даље погорша.