Ова књига испитује политичку, културну и друштвену улогу становништва афричког порекла у обликовању националног идентитета у различитим земљама Латинске Америке. Ропство је опстало све до деветнаестог века у земљама као што су Бразил и Куба; прво њено постојање, а затим и укидање институције снажно су утицали на дефиницију држављанства у националним државама у настајању. Међутим, нису сви црнци били робови, а значајан број робова је стекао слободу током периода рата и других централних догађаја у процесу формирања државе. Поред директног учешћа у борбама од националног значаја, црнци су писали и о друштвеним, политичким и културним темама. Њихово учешће у политици – у изборима, грађанским ратовима и револуцијама, и на функцији – као иу верским активностима, породичним институцијама и грађанским удружењима, разматра се у смислу ширег значаја за стварање грађанства и националног идентитета. Сарадници укључују Кармен Бернанд (Универзитет Париз Кс), Џонатан Кари-Мачадо (Универзитет Лондон Метрополитан), Лорен Дерби (Универзитет у Чикагу), Дејвид Гегус (Универзитет Флориде), Френклин В. Најт (Универзитет Џон Хопкинс) и Џин Стабс (Лондон Метрополитан Университи).