Дуг Кине и Африке: Да за олакшање, не за опроштај

Како ЦОВИД-19 погоршава притисак на угрожене системе јавног здравља у Африци, економски изгледи афричких земаља такође постају све нестабилнији. Управо овог месеца Међународни монетарни фонд (ММФ) је предвидео да ће регион привредни раст ће се смањити за невиђених 1,6 одсто у 2020. усред строжих финансијских услова, наглог пада кључних извозних цена и озбиљних поремећаја економске активности повезаних са пандемијом. Предвиђајући предстојеће турбуленције, кључне заинтересоване стране — укључујући ММФ и Светска банка , суверене владе као нпр Француска и лидери мисли у истраживачким центрима као што је Броокингс — сви су позвали на отпуштање дуга како би подстакли економски опоравак након пандемије корона вируса. Заиста, 14. априла г. одобрио је ММФ 500 милиона долара за отказивање шестомесечне отплате дуга за 25 земаља, од којих је 19 у Африци.





Тело црнкиње пронађено на месецу

Чак и са овим огромним отписом дуга од стране толиког броја играча у међународној заједници, без учешћа Кине у овом подухвату, афричке земље и даље трпе. Заиста, Пекинг се нашироко сматра највећим појединачним кредитором Африке. Јубиларна кампања дуга — коалиција организација у Уједињеном Краљевству посвећена отплати дуга за земље у развоју — израчунала је да ће од 2018. око 20 одсто укупног дуга афричке владе дугује Кини . Због величине ових дугова, неки стручњаци тврде да Кина има посебну улогу — као што је то у возачево седиште —за кампању отписа дуга за Африку. Француски председник Емануел Макрон чак је лично позвао да Кина обезбеди отплату дуга за афричке земље.



До сада је одговор Кине био резервисан. У одговору на Ројтерсов упит о ставу Кине о отплати дуга, Министарство спољних послова Кине је то коментарисало Порекло афричког дуга дуга је сложено и профил дуга сваке земље варира, и да се разуме да су неке земље и међународне организације позвале на програме смањења дуга за афричке земље и да су спремне да проуче могућност тога са међународном заједницом. На састанку министара финансија и централних банкара Г-20 16.04. Кинески министар финансија Лиу Кун је само прокоментарисао: Кина подржава обуставу отплате дуга најмање развијених земаља и даће неопходан допринос консензусу постигнутом на Г-20.



Дакле, шта ће Кина на крају учинити у вези са овим огромним износом дуга који Африка дугује, остаје да се види. У најмању руку, као чланица ММФ-а и Светске банке, Кина ће вероватно учествовати у тим колективним напорима за смањење дуга. Међутим, мало је вероватно да ће Кина заузети једнострани приступ опросту дугова, посебно у вези са повлашћеним зајмовима и комерцијалним зајмовима, који чине већину афричких дугова према Кини. Уместо потпуног олакшања, одлагање плаћања зајма, реструктурирање дуга и замена дуга/власништва су вероватније у кинеском плану.



Какав дуг?

Кључно питање када је у питању могуће отпис дуга Кине заиста зависи од тога о ком дугу се разговара. Опраштање зајмова без камате за сиромашне и најнеразвијеније земље у Африци била је традиција за Кину. Године 2005. Кина је најавила опрост зајма од 10 милијарди долара без камате за Африку . До првог квартала 2009. Кина је отказала 150 таквих кредита дугују 32 афричке земље. Кинески председник Си Ђинпинг је 2018. најавио опрост сви међувладини зајмови без камате за најмање развијене афричке земље са дипломатским односима са Кином.



Међутим, зајмови са нултом каматом чине само мали део дуга Африке према Кини. Од 2000. до 2017. Кина је дала 143 милијарде долара кредита афричким владама и њиховим државним предузећима—од којих су већина повлашћени зајмови, кредитне линије и финансирање развоја. Међу 60 милијарди долара које је Кина обећала Африци на Форуму о кинеско-афричкој сарадњи (ФОЦАЦ) 2015. године, повлашћени зајмови, кредитне линије и зајмови за мала и средња афричка предузећа заједно чине 70 одсто укупног износа – са само 9 одсто најављено финансирање у кредитима без камате. На ФОЦАЦ-у 2018, где је Кина поново обећала 60 милијарди долара Африци, половина новца су биле кредитне линије и финансирање развоја, при чему су грантови и бескаматни зајмови заједно чинили мање од 25 одсто укупног износа.



Ако Кина следи овај образац, највероватније ће бити опроштени зајмови без камате. Исто се не може рећи за концесионе и друге зајмове због њиховог обима (и, последично, огромних финансијских губитака) као и преседана који би овај потез поставио другим регионима и импликација на одговорно задуживање афричких држава.

Какво олакшање?

Опрост дугова није једина опција, а опрост дуга по концесијским и другим зајмовима је можда најмање пожељна опција за Кину. С обзиром на величину кинеских зајмова у Африци, чак и делимични опрост ће створити велике финансијске губитке за Кину, чија је економија такође страшно претрпела од успоравања домаће привреде изазваног ЦОВИД-19 и трговинског рата са Сједињеним Државама.



Преседан нам говори да ће за Кину, чак и ако треба да се обезбеди отпис дуга, Кина разматра појединачне афричке земље од случаја до случаја и осмишљава појединачне стратегије са различитим методама отписа дуга. Заиста – уместо општег отпуштања дуга – смањење дуга, одлагање плаћања кредита, рефинансирање и реструктурирање дуга су све опције са којима Кина је имала искуства у Африци и другим регионима. У случају Етиопије, 2018. Кина је пристала на реструктурирање дуга, укључујући кредит од 4 милијарде долара за пругу Адис-Џибути, продужавајући рокове отплате за 20 година. У случају луке Хамбантота у Шри Ланки, Кина је дуг претворила у 99-годишњи закуп луке и околног земљишта . У суспендованој брани Миитсоне у Мјанмару, Кина је предложила да се исплаћена инвестиција, коју бурманска влада не може приуштити да врати, претвори у акције нових брана у земљи. Догодили су се и поновни преговори о дугу између Пекинга и Гане, Замбије и Анголе , иако су детаљи мање транспарентни.



Чије олакшање?

Опрост дуга од стране Кине без сличног опроста од стране других зајмодаваца не сматра се ни правичним ни изводљивим: Кина сигурно неће дозволити да буде издвојена као једина страна која Африци треба да омогући отпис дуга у овим другим областима. Зашто би Кина сама сносила – прилично значајан – финансијски губитак? Заиста, Пекинг то истиче Кина, заправо, није највећи кредитор с обзиром на то да мултилатералне финансијске институције и приватни сектор поседују 35, односно 32 одсто афричког дуга. Удео Кине је само 20 одсто. Са овим ставом, већа је вероватноћа да ће Кина учествовати у колективном опросту дуга са мултилатералним институцијама и другим зајмодавцима, уместо да једнострано одреди сопствени курс. Ако друге владе опросте велики дуг и Кина буде охрабрена да учествује, Кина не може себи приуштити да изгуби на фронту репутације. Али мало је вероватно да ће ниво и обим њеног доприноса премашити просек – што значи да, ако међународна заједница жели да отпуштање дуга Кине буде агресивно, њено отпуштање дуга такође мора бити агресивно. Све ово указује на важност заједничког деловања међународне заједнице, посебно консултација и координације донатора/кредитора.

Домаћи фактори: Растући локални антагонизам према Африканцима

Други фактори такође компликују потенцијално отпис дуга Кине Африци. На домаћем плану, недавна контроверза кинеског расизма против Африканаца у Кини, углавном због коронавируса, подстакла је националистичко осећање у Кини против незахвалних Африканаца. Да би Пекинг у овом тренутку омогућио масовно отплату дуга афричким земљама, изложио би ризик од домаћих критика на тему расипања новца кинеских пореских обвезника како би се смирили незахвални афрички држављани.



Шта се даље дешава?

За Кину, једноставно опраштање дуга тешко да охрабрује одговорно задуживање од афричких влада на путу – треба само да погледамо Навала афричких еврообвезница у протеклих неколико година што је такође допринело проблему дуга данас. Кинези се брину да ће њихов опрост дуга побољшати однос дуга афричких влада и ослободити их да позајмљују више дугова од међународних финансијера. У том случају, губици Кине ће се претворити у више дугова које ће Африка позајмити.



С обзиром на сложене факторе и историју Кине са афричким дугом, међународна заједница мора бити реалистична када позива Кину на ослобађање дуга, усмеравајући ресурсе и пажњу на међусобне консултације и координацију у правцу колективних одлука и поделе терета. Кина неће бити изостављена. Али такође је мало вероватно да ће водити. Очекује се краткорочно олакшање, али масовни опрост дугова на дуге стазе можда неће бити у плану.

За више информација о потреби за смањењем дуга у Африци, погледајте ЦОВИД-19 и мировање дуга за Африку: Акција Г-20 је важан први корак који се мора допунити, повећати и проширити.