Почетком прошлог месеца, више од стотину кинеских и афричких научника и владиних званичника учествовало је на Четвртој Кинеско-афрички форум истраживачких центара, чији је домаћин ове године била јужноафричка влада у Преторији. Тема форума била је Афричка агенда 2063, са дискусијом која се у великој мери бавила будућности кинеско-афричких односа и предстојећег Шестог форума о кинеско-афричкој сарадњи (ФОЦАЦ) самита у Јужној Африци овог децембра. Форум је добар пример појачаних напора Кине да ојача своју меку моћ у Африци и да тражи утицај на интелектуалном нивоу поред свог већ растућег економског и политичког отиска.
Од самог почетка, мека моћ је увек била сматрати кинески и страни посматрачи као релативно слаба карика у кинеској спољној политици, иако у случају Африке опште јавно мњење према Кини изгледа повољно – свих девет афричких земаља укључених у Пев 2015 Глобал Индицатор показао наклоност већу од 50 одсто према Кини. Међутим, чини се да је афинитет више изазван економским шармом и политичким пријатељством Кине, а не културном или идеолошком привлачношћу Кине. Многи су недостатке кинеске меке моћи приписали њеним домаћим слабостима. Извештај за 2015 Софт Повер 30 Индек истиче да недостатак демократије, слободне штампе и приступа информацијама које многи људи широм света узимају здраво за готово, тешко утиче на перцепцију Кине широм света. Слично, према Јосепх Ние (бивши председник Националног обавештајног савета и отац теорије међународних односа неолиберализма), разлог што је велико кинеско улагање у меку моћ имало ограничен поврат је тај што Кина одбија да ослободи таленте свог цивилног друштва.
Кина признаје свој недовољан утицај меке моћи у Африци, али свој неуспех прати негде другде, више на интелектуалним и идеолошким разликама између кинеског и западног начина размишљања. Према Кинеској академији друштвених наука, Недостатак меке моћи Кине у Африци потиче од фактора као што су недостатак модерне примене древне кинеске културе, кинеска слабост у обликовању међународних норми и дискурса, различите политичке вредности и недостатак јавне дипломатије.
Када је у питању мека моћ, Кина верује да проблем почиње са интелектуалним недостатком Кине у Африци. По кинеском мишљењу, преовлађујуће политичке норме и јавно мњење у афричким земљама су под великим утицајем оних бивших колонијалних сила. На пример, кинески интелектуалци указати да многи, ако не и већина, афричке политичке и пословне елите стичу образовање на Западу, што их доводи до тога да се ближе идентификују са западном културом, идеологијом и интересима. Стога, да би кинеска култура, политичке вредности и дискурс превладали у Африци, Кина се суочава са значајним психолошким, културним, образовним и комуникацијским проблемом.
Кина покушава да промени и обликује дискурс у Африци кроз различите канале. На пример, познати Пекиншки консензус (јединствени модел економског развоја Кине) је навео као моћан пример кинеског утицаја меке моћи у многим афричким државама. Интелектуална размена и мека моћ такође подсећају на Конфуцијеве институте, на које се углавном гледа као на директну примену културног утицаја. До сада је Кина успоставила 42 Конфуцијева института у 29 афричких земаља , пружање хиљаде прилика за дружење афричкој омладини. Ови институти су изазвали много мање контроверзи у Африци него на Западу.
Кинеско-афрички форум истраживачких центара је новији покушај кинеских напора меке моћи да утичу на ставове афричке академске елите и лидера јавног мњења. Као део подфорума ФОЦАЦ-а, Кина је 2011. покренула иницијативу за стварање платформе за дијалог и размену између кинеских и афричких мислилаца. Није изненађујуће да форум добија финансијску подршку од Кине, укључујући и Кинеску развојну банку, једну од најактивнијих кинеских финансијских институција које раде у Африци. Кина види форум као механизам цивилног дијалога, као и као врхунску платформу за размену академских и лидера цивилног друштва. Њен циљ је јасан : стварање платформе за дијалог, неговање сарадње и подстицање академске размене између кинеских и афричких научника како би се успоставила заједница заједничког знања и филозофије.
У суштини, тхинк танк форум има за циљ да обликује перцепцију и разумевање Кине афричких елита кроз директну билатералну комуникацију, без мешања западних вредности или идиосинкразија. Надамо се да ће таква интелектуална сарадња имати потенцијал да промени или преокрене непријатељски наратив кинеских активности у Африци. У овом оквиру, тема Форума истраживачких центара била је релативно конзистентна. Од институционализације академских/политичких дијалога између кинеских и афричких мислилаца до надоградње кинеско-афричких односа, форум јача кинеску кампању меке моћи за промовисање кинеског присуства у Африци. Форум такође настоји да обликује економску и политичку сарадњу Кине и Африке. Током овогодишњег форума, дискусија се углавном фокусирала на развојне трендове у Африци након 2015. године и на то како би Кина могла да повећа свој допринос у индустријској сарадњи са афричким земљама. Нарочито, кинески учесници искористили прилику да промовишу кинеску стратегију Један појас, један пут у Африци и разговарали о билатералној инвестиционој и трговинској сарадњи.
Са тако амбициозним планом, остаје да се види колико ће Кина бити успешна. У стварности, форум појачава Најова недавна процена меке моћи Кине: Кина радије ради са владама као извором меке моћи, а не са појединцима, приватним сектором или цивилним друштвом. Док форум истраживачких центара наизглед ставља нагласак на трустове мозгова, а не на владе, његов циљ на крају лежи на афричкој елити, а не на општој јавности на локалном нивоу. Иако је утицај на мишљења елита у Африци важан и релативно лак с обзиром на огромне ресурсе Кине, обликовање локалне заједнице и погледа просечног становништва на Кину је изазовнији задатак.