Кинески председник Си Ђинпинг посетиће Сједињене Државе следеће недеље у своју прву државну посету у време великих превирања у односима. Трвења око бројних питања – посебно кинеских активности у Јужном кинеском мору, оптужби за сајбер шпијунажу и поновног јављања забринутости око људских права у Кини – довела су до односа до онога што неки аналитичари виде као прекретницу , између односа који је претежно кооперативан до оног који је првенствено отворено ривалство. На кључне групе у Сједињеним Државама – посебно на пословну заједницу која је традиционално била стуб односа између САД и Кине, као и на невладине организације, академике и студенте односа – више се не може рачунати да ће се супротставити овом односу. критичари.
12:00 поноћ
Али људи који виде Ксијеву посету као јединствено опасан догађај у историји односа, који долази у јединствено опасно време, игноришу историју претходних посета кинеских председника у последњих неколико деценија.
Дакле, треба бити скептичан да посета кинеског председника долази у изузетно тешком тренутку и да су улози критични. У ствари, природа односа САД и Кине је таква да се чини да посете Вашингтону увек долазе у изузетно тешким временима. Још једна уобичајена карактеристика је да Кинези долазе надајући се глаткој посети са високим протоколом, минималним садржајем и без неслагања. У међувремену, америчка страна тврди да ће без великих корака за решавање (наших) притужби, однос бити назадован и посета ће бити неуспешна. То је био и подтекст ове посете Сија.
У ствари, природа односа САД и Кине је таква да се чини да посете Вашингтону увек долазе у изузетно тешким временима.
Што не значи да посета у ствари долази у погодно време. Кинези су забринути због рефлектора који ће осветлити неке од њених акција, док Американци заинтересовани за стабилну везу страхују да ће посета која наглашава разлике унети у председничку кампању 2016. и додатно закомпликовати управљање овим критично важним односом. Ово су разумни страхови.
Дакле, шта се разумно може постићи током посете?
колико је 12 сати
Најважнија ствар коју би две стране могле да ураде јесте да пошаљу уверљиве сигнале глобалној заједници, а посебно финансијским тржиштима. У светлу недавних тржишних турбуленција које су почеле стрмим падом на Шангајској берзи, лидери би требало да покажу да препознају и поздрављају међузависност наших економија и да се не спуштају у однос чистог ривалства. Требало би да нагласе да наш заједнички интерес лежи у избегавању непотребних дивљих промена тржишта и да имамо заједнички интерес за раст обе наше економије, као и за успех кинеског програма економских реформи и повећану отвореност за америчке послове и производе.
Чини се да се Обамина администрација и Кинези провизорно крећу ка откривању могућег високог нивоа дијалог за решавање сајбер хаковања (о чему сведочи изненадна посета Вашингтону почетком септембра од стране највишег званичника за спровођење закона у Кини и накнадно процурела информација да кинеске компаније неће бити санкционисане пре доласка Сија због сајбер крађе интелектуалне својине). Без обзира на то, проблем сајбер шпијунаже се не може брзо решити и вероватно ће пореметити однос годинама које долазе. Две стране ће вероватно објавити споразум о успостављању комуникације између војних авиона у међународном ваздушном простору како би се спречили непланирани непријатељски сусрети. Доћи ће до одређеног постепеног напретка у вези са главним споразумом између два председника прошлог новембра о климатским променама. Не треба много очекивати да ће смирити тензије у Јужном кинеском мору.
Два председника би требало да имају озбиљан стратешки дијалог у четири ока о најважнијим глобалним питањима са којима се суочавамо: иранском нуклеарном програму; против тероризма у Ираку и Сирији; Авганистан; Русија и Украјина; и односима између Тајванског мореуза. Њима је потребна јасноћа о томе како свако од њих размишља о овим питањима, могућностима сарадње и ризицима од сукоба. С обзиром да се Вашингтон бави Блиским истоком обележеним хаосом и Источном Европом која се суочава са руском ратоборношћу, председник Обама не жели да се односи између САД и Кине развију у трећи фронт тензија. Дељење стратешких перспектива које открива заједнички или барем паралелни приступ одржавању глобалне стабилности требало би да помогне да се то спречи.
која линија је 0 степени географске дужине