У мултикултуралној земљи као што је Перу, специфични и рашчлањени подаци о етничким и расним мањинама су кључни ресурс за информисање јавних политика о занемареном становништву. Деценијама су подаци о Афро-Перуанцима били и ограничени и нетачни. Иако постоји 106 афро-перуанских заједница, најновији национални попис становништва у октобру 2017. године открио је да афро-перуанско становништво чини само 828.841 становника, или 3,57 одсто од укупног броја у земљи. Поређења ради, има 60,2 одсто местиза, 25,2 одсто староседелаца и 5,9 белаца. ЕЕПА (Специјална студија о Афро-Перуанцима) из 2014. открила је додатне слепе тачке, као што су животни услови, запошљавање, здравље, образовање, дискриминација и насиље над Афро-Перуанцима.
Деценијама се аутохтоно становништво сматрало најсиромашнијом и најугроженијом мањинском етничком групом у Перуу. То није увек случај. Афро-перуанске девојке су или подједнако или у већем неповољном положају од својих староседелаца. ЕЕПА је показала да се афро-перуанске девојке, посебно, боре да заврше више од основног образовања и акумулирају довољно људског капитала да добију пристојан посао и избегну сиромаштво. На пример, дуж северне обале Пацифика у Перуу – где је афро-перуанско становништво највише концентрисано – само 26,9 одсто тих девојчица има приступ образовању, у поређењу са просеком од 42,3 одсто за све девојчице у истој географској области. Афро-перуанске девојчице такође заостају у приступу образовању у поређењу са афро-перуанским дечацима.
Перу би могао да има користи од своје демографије, јер је 34,6 одсто његове популације старо од 0 до 19 година. Међутим, конкурентност би захтевала драматично побољшање квалитета јавног образовања у земљи. Упркос посвећености Перуа Агенди 2030 и циљевима одрживог развоја (СДГс) 4 и 5, најсиромашније афро-перуанске жене и даље имају мање година школовања од мушкараца, што их чини мање конкурентним на тржишту рада и приморава их да раде неквалификоване послове са ниже плате и мало или нимало бенефиција. У оквиру СДГ 4 и 5, перуанска влада се обавезала да ће обезбедити инклузивно и правично квалитетно образовање, промовисати могућности за цјеложивотно учење за све, постићи родну равноправност и оснажити све жене и дјевојчице.
Овај документ о политици се ослања на канцеларијски преглед и теренски рад спроведен у мају 2018. у заједници Иапатера, у региону Пиура дуж северне обале. Јапатера је сиромашна заједница са високом концентрацијом становништва афро-потомака, која се налази 846 километара од главног града Лиме. Рад на терену је укључивао индивидуалне интервјуе и разговоре у малим групама. Субјекти интервјуа били су администратори, наставници и ученици (девојчице и дечаци 4. и 5. разреда) у локалној јавној средњој школи, као и вође заједнице, особље у Дому здравља, Женском ургентном центру и полицијској станици.