Уочи Светског првенства 2018., Карим Фода и Маријама Соу разговарају о томе како је фудбал помогао у подстицању јединства и промовисању друштвеног напретка у неким афричким земљама.
Као део годишњег „Десет ствари које треба бацити“ Васхингтон Поста, Шади Хамид тврди да је време да се повуче термин „умерени муслимани“. Означавање муслимана као „умерених“, пише Хамид, коришћено је да се оправдају лоше спољнополитичке одлуке и показује неразумевање самих друштава на којима радимо на промени.
У свеобухватној новој студији коју сам спровео за Европски парламент под називом Стабилан Египат за стабилан регион: друштвено-економски изазови и изгледи, испитујем неке од кључних социо-економских, политичких, безбедносних и еколошких покретача нестабилности у Египту током наредних пет деценија.
Египћани су генерално несвесни насиља које се редовно дешава на Синају, пише др ХА Хелиер. Држава и медији су најслабији у овом региону, тако да ће противтерористички напори Египта на Синају захтевати више транспарентности како би се спречило да се хаос прошири на друге Египћане.
Египатски водитељ ток-шоуа Басем Јусеф недавно је поднео тужбу против њега због „вређања” председника Мохамеда Морсија у његовом програму. Х.А. Хелијер пише да реакција на емисију истиче два кључна питања за постреволуционарни Египат: слободу изражавања и реакцију египатског друштва на злоупотребу религије за секташку, политичку корист.
Погубљење Египћана у Либији од стране Исламске државе носило је апокалиптичну поруку свим хришћанима. Вилл МцЦантс објашњава зашто би Сједињене Државе требале да обрате већу пажњу на пророчанства ИСИС-а о последњим временима.
Шади Хамид прати еволуцију исламистичких политичких партија пре и након арапског пролећа, анализирајући како су се ауторитарни режими, исламисти, секуларисти и други у Египту, Јордану, Либији и Тунису борили да владају.
Изван фокуса медија на неколико одабраних селефијских лидера, редовни селефи у Египту често пркосе званичним платформама својих политичких и верских вођа. У свом новом документу, Мрешкање испод површине: Трендови у селефијској политичкој мисли, Кент Давис-Пацкард разоткрива еволуцију селефијске мисли након што је њихова најистакнутија политичка партија, Ноур, подржала свргавање египатске владе коју подржава Муслиманско братство.
Ен Камау говори о растућем броју штрајкова радника који настављају да паралишу Африку, и тврди да би реформе на тржишту рада, ревизија минималних плата и поштени преговори у које су укључени синдикати допринели минимизирању штрајкова.
Деловање мањине не би требало да представља читаву заједницу, било да је муслиманска или коптска хришћанка, тврди Х.А. Хеллиер. Уместо да се извињавају за поступке неколико појединаца, каже Хелиер, ове заједнице треба похвалити због осуде увредљивих садржаја и насиља.
Дјавад Салехи-Исфахани анализира различите врсте неједнакости у Египту које су довеле до побуна Арапског пролећа.
Египатски комичар Басем Јусеф, недавно се вратио у етар после четири месеца паузе. Док је Јусеф раније био нападнут због критике Муслиманске браће и Морсија, сада је критикован због вређања војске. Х.А. Хелијер говори о Јусефовој улози као поштеном огледалу стања ствари у египатском друштву и Јусефовој „маргиналној, маверичкој, средњој“ публици.
Од побуне против председника Хоснија Мубарака 2011. године, Синајско полуострво – оно што је било тампон зона између Египта и Израела – постало је све безаконије и нестабилније, угрожавајући обе земље. Зек Голд тврди да би Израел, Египат и Хамас требало да раде заједно како би осигурали Синај у мало вероватној сарадњи од заједничких интереса.
Шади Хамид разматра како и зашто ислам, улога шеријата и 'чежња' за калифатом утичу на подршку ИСИС-у (познатом и као Исламска држава или ИСИЛ). Он тврди да је ислам карактеристичан по свом односу према политици са важним импликацијама за разумевање Блиског истока.
У тренутку када се чини да револуције у Тунису и Египту иду у погрешном правцу, Рут Ханау Сантини упозорава европске владе да се не упуштају у бриге које су усредсређене на евро.
Уместо да сада журе са споразумом и касније се баве његовим последицама, Етиопија, Египат и Судан би требало да се удруже да осмисле правни оквир који унапређује њихов заједнички дугорочни интерес.
Треће питање које смо поставили нашим стручњацима, а у фокусу овог поста, је: Колико је вероватан значајан расцеп унутар египатског муслиманског братства до краја 2020.?
Х.А. Хелијер разговара о Египту и религији са Екмеледдином Ихсаноглуом из Турске, првим прегласавањем изабраним генералним секретаром Организације за исламску сарадњу (ОИЦ), другог највећег међународног тела после Уједињених нација.
Омар Ашур пише о животу Омара Сулејмана, бившег шефа египатског Генералног обавештајног апарата, заменика Хоснија Мубарака непосредно пре његовог свргавања и бившег председничког кандидата. Ашур закључује да је Сулејман био 'активан играч до краја'; Сулејман је преминуо у Кливленду, Охајо, 19. јула.
Филм који је емитовао ИСИС о смрти обореног јорданског пилота Муада ал-Касасбеха, покушао је да забије клин између јорданске владајуће елите (нарочито краља Абдулаха) и њеног народа. Султан Баракат и Ендрју Лебер тврде да је регионална коалиција против ИСИС-а пружила изглед арапског учешћа у кампањи коју предводе САД, али арапске владе су учиниле мало да доведу своју јавност са собом.