Слика недеље: Миграције и дознаке у подсахарској Африци

Светска банка је у септембру објавила нови извештај који пружа најновије информације о глобалној миграцији и њеној улози у економском развоју. Извештај, Коришћење економске миграције за развој , наглашава повећање броја глобалних миграната, пораст дознака и промену односа према мигрантима. Извештај се фокусира на економске или добровољне мигранте, који чине скоро 90 одсто међународних миграната.





Мапирањем глобалне миграције (Слика 1), извештај открива да више људи емигрира из земаља у развоју у друге земље у развоју (југ-југ), а не у земље Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) са високим приходима (југ-север). Миграција југ-југ је значајна у подсахарској Африци, јер 70 посто миграната заправо долази из других подсахарских афричких земаља.



Слика 1: Састав међународних миграната и избеглица, 2018



енглески краљ Хенри И

Слика 1: Састав међународних миграната и избеглица, 2018



Напомена: Југ = земље са ниским и средњим дохотком, Север = земље ОЕЦД-а са високим дохотком



Извор: Светска банка. 2019. Коришћење економске миграције за развој : Брифинг за одбор Светске банке. Вашингтон, ДЦ: Светска банка.



Овај пораст броја економских миграната довео је до великог повећања глобалних токова дознака. Као што показује Слика 2, дознаке у земље са ниским и средњим приходима су порасле и очекује се да ће бити веће од укупних директних страних инвестиција у 2019.

Слика 2: Токови дознака у земље са ниским и средњим приходима, званична развојна помоћ и токови приватног капитала, 1990–2018.



Слика 2 Токови дознака у земље са ниским и средњим приходима, званична развојна помоћ и токови приватног капитала



Извор: Светска банка. 2019. Коришћење економске миграције за развој : Брифинг за одбор Светске банке. Вашингтон, ДЦ: Светска банка.

Високи трошкови трансфера дознака смањују бенефиције за мигранте и највећи су при слању новца у подсахарску Африку. Трошкови трансфера дознака опадају, пошто је у првом кварталу 2019. слање 200 долара у подсахарску Африку коштало у просеку 9,3 одсто, што је пад са 13,1 деценију раније (Слика 3). Међутим, трошкови слања дознака су и даље већи у региону него другде у свету. Посебно, извештај наглашава да су ови трошкови још већи када се шаљу дознаке између земаља у развоју . На пример, слање новца из Анголе у ​​Намибију кошта 22,4 одсто, док је трошак 18 одсто за дознаке из Јужне Африке у Замбију.



Слика 3: Просечни трошкови дознака: Нижи него пре једне деценије, али и даље високи



Слика 3. Просечни трошкови дознака Нижи него пре једне деценије, али и даље високи

колико је година имао Хенри ВИИИ када се оженио Катарином Арагонском

Извор: Светска банка. 2019. Истицање економске миграције за развој: Брифинг за одбор Светске банке. Вашингтон, ДЦ: Светска банка.



Миграција може бити плус за земље поријекла са ниским и средњим приходима, јер се показало да дознаке повећавају потрошњу и смањују сиромаштво у земљама у развоју. Поред тога, мигранти остварују највеће добитке са повећањем прихода, уписом у образовање и смањењем смртности деце заједно са низом других бенефиција. Међутим, ова миграција долази са недостацима. Мигранти се суочавају са трошковима и дискриминацијом, посебно на тржишту рада где су често преквалификовани или недовољно плаћени за свој рад. За земље порекла, одлив мозгова—велики одлив квалификованих појединаца—често се наводи као трошак јер су нека истраживања показала да може да умањи квалитет институција и пословања.