Како се носити са растућим фискалним дефицитима? Да ли су виши порези паметна опција?

Још од глобалне финансијске кризе 2007-2008, земље широм света су виделе да њихови фискални дефицити расту на готово незаустављив начин. Да ли је повећање пореза добар начин за борбу против ових растућих дефицита?

Слика 1 приказује просечан укупни фискални биланс за глобални узорак од 188 земаља у развоју и индустријских земаља на основу подаци Међународног монетарног фонда . Просечан укупни фискални биланс се померио са позитивних вредности током вршних година које су претходиле глобалној кризи на велике и растуће негативне вредности од 2008. године (види црну линију). Упркос повременом повећању фискалних биланса, тренд приказан црвеном испрекиданом линијом указује на недвосмислен негативан тренд. У ствари, за 2016. годину, очекује се да ће само 16 од 188 земаља (мање од 10 процената) показати позитиван фискални биланс. Чак и са оптимистичним подацима ММФ-а за наредне године, фискални биланси ће и даље остати на негативним вредностима све до 2020. У ствари, чак и у овом сценарију који даје наду, за 2020. годину, само 38 од 188 (тј. очекује се да ће око 20 одсто) земаља показати фискални суфицит.

Магелан је опловио свет

Слика 1: Укупна фискална равнотежа широм света

До сада је већина ових земаља, посебно у земљама у развоју, била у стању да финансира свој излаз из растућих фискалних дефицита повећањем свог јавног дуга. Међутим, неколико фактора ограничава наставак ове стратегије на средњи рок, укључујући повећање суверених маржи (разлика између каматне стопе на емисију америчког трезора и сличног издања друге владе), глобално економско успоравање које изгледа као секуларне, а не привремене, забринутост око одрживости растућих залиха дуга и изгледи за даље повећање каматних стопа од стране Федералних резерви.

Очигледно питање тада постаје како се најбоље носити са растућим фискалним дефицитима. Једна од опција би била смањење фискалног дефицита смањењем државне потрошње и повећањем ефикасности. Док тешка времена обезбеђују политичку вољу за повећање ефикасности и спровођење реформи потрошње средњег и великог обима, није очигледно, посебно у свету који је најмање у развоју, да је смањење потрошње паметна политика у земљама са значајним друштвеним, развојним и инфраструктурним недостацима . Такав је случај већине земаља Централне Америке и Кариба, као и земаља са ниским приходима у Африци и Азији. Штавише, с обзиром на ригидност већине јавне потрошње, смањење потрошње би укључивало дуге периоде политичке посвећености и фискалног прилагођавања.

Да ли су виши порези паметна опција? Аргументи против повећања пореза долазе у свим укусима и бојама. На врху листе је наизглед негативан ефекат који повећање пореза има на привредну активност, или такозвани порески мултипликатор. Формално, порески мултипликатор мери ефекат промене пореских прихода од 1 долара на ниво БДП-а. Заиста, недавна истраживања показују да ефекат пореских промена на производњу може бити прилично велик. Заправо, на основу шире дискусије о ефектима фискалних прилагођавања, бивши главни економиста ММФ-а Оливије Бланшар је тврдио да су ММФ и други потценили фискалне мултипликаторе у еврозони и да су стога контракциони ефекти фискалне штедње знатно већи него што се у почетку очекивало.

У нашемпредстојећи рад, под насловом Нелинеарни ефекти пореских промена на производњу: светски наративни приступ, оспоравамо универзалну валидност овог гледишта. Пронашли смо доказе, у складу са постојећим теоријским аргументима, да је ефекат пореских промена на производњу веома нелинеаран. Под ниским или умереним нивоима почетних пореских стопа, утицај пореских промена на дугорочну економску активност је веома мали (или практично нула), док се утицај повећава на нелинеаран начин како се почетни ниво пореске стопе повећава. Разлог за овај налаз је да је дисторзија коју намеће опорезивање привредне активности директно повезана са нивоом пореских стопа. По истом принципу, за дати ниво почетних пореских стопа, веће промене пореза имају већи ефекат на производњу.

Слика 2 показује да када је у питању стопа пореза на додату вредност (ПДВ), најнегативнији порески мултипликатори се јављају за високе нивое и почетне пореске стопе и величине промене пореске стопе. Другим речима, пад (повећање) производње повезан са повећањем (смањењем) прихода за 1 долар има тенденцију да буде нула за ниске нивое почетних пореских стопа и мале пореске промене и расте како почетна пореска стопа и величина промена расте.

Слика 2: Нелинеарни порески мултипликатор

која је земља прва слетела на месец

Ова нова открића имају важне импликације на политику с обзиром на то да почетни ниво пореза увелико варира од земље до земље, а самим тим и потенцијални ефекти производње промене пореских стопа. На пример, промене у стопама ПДВ-а од 1, или чак 2 процентна поена не би имале практично никакав ефекат у земљама са веома ниским стопама ПДВ-а (нижим од 14 процената). За земље са ниским до умереним нивоом пореских стопа (стопе ПДВ-а између 14 и 19 процената), промене у стопама ПДВ-а од 1 процентни поен не би имале ефекта на привредну активност, али би промена од 2 процентна поена утицала, у различитом степену, на економска активност. С друге стране, за земље са високим нивоом стопа ПДВ-а (више од 19 процената), промене стопе ПДВ-а од 1 или 2 процентна поена би имале значајне импликације на економску активност.

Ово имплицира да би земље којима су потребне више пореске стопе могле то да ураде без претераног штетног утицаја на економску активност када почну са ниским нивоима пореских стопа. Ово је прилично чест случај у земљама са значајним социјалним, развојним и инфраструктурним недостацима попут Гватемале, која има ПДВ од 12 процената, или у земљама богатим производима чији су фискални дефицити порасли као последица недавног пада цена роба. На пример, неколико земаља богатих робом као што су Нигерија и Ангола имају фискалну структуру прихода која у великој мери зависи од прихода од робе у односу на допринос роба БДП-у. У Нигерији приходи од фосилних горива представљају око 75 процената укупних прихода, али чине само око 20 процената БДП-а. У многим земљама у којима структура фискалних прихода у великој мери зависи од прихода од робе, често налазимо ниске стопе неробних пореза (нпр. Нигерија и Ангола имају стопе ПДВ-а од 5 процената односно 10 процената). Због тога би повећање стопа ПДВ-а могло помоћи да се брзо мобилишу приходи од неробних активности. С друге стране, привреда ће значајно патити када се порези повећају на вишим почетним пореским стопама. Недавно повећање од 1 процентни поен које се догодило у Грчкој у јуну 2016. (ПДВ је повећан са 23 на 24 процента) ће, само по себи, смањити БДП за 2 процентна поена до јуна 2018.

Укратко, овај нови доказ у вези са нелинеарним ефектима пореских промена на производњу могао би да пружи информацију, посебно у земљама у развоју, на паметан начин за решавање хитних фискалних проблема.