Док се Индија припрема за опште изборе 2019. године, 900 милиона гласача ће гласати на око 10 милиона бирачких места у Индији. Слободни и поштени избори су ослонац демократије, али избори у Индији су поремећени новчаном моћи и преварама. У новинама Утицај електронских гласачких машина на изборне преваре, демократију и развој (2016) , аутори Сисир Дебнатх, Мудит Капоор и Схамика Рави пружају доказе који сугеришу да је увођење електронских машина за гласање (ЕВМ) за замену папирних листића смањило изборну превару у Индији, чинећи изборе праведнијим, сигурнијим и конкурентнијим. Њихови налази показују да је излазност бирача опала, што сугерише мање лажних гласачких листића, а удео гласова актуелних председника опао, што указује на конкурентније изборе и мање манипулације од стране оних на власти.
колико је сунце одавде
Да би се позабавила преварама и поједноставила изборну процедуру, Изборна комисија Индије (ЕЦИ) увела је ЕВМ касних 1990-их. Озбиљна забринутост у вези са употребом папирних гласачких листића у Индији било је заузимање кабина где би партијски лојалисти силом заузели гласачку кабину и напунили гласачку кутију лажним листићима. ЕВМ-ови су дизајнирани да обесхрабре такву превару ограничавањем стопе давања гласова на пет у минути. Ова карактеристика је повећала време потребно за лажно гласање, пружајући дужи временски оквир за долазак снага безбедности и интервенцију. Постоји и дугме за затварање за онемогућавање уређаја у случају да се гласачка кабина зароби на силу. Већу транспарентност ствара чињеница да се електронски гласачки потписи и отисци палца воде у регистру који је отворен за јавни увид, што је за разлику од папирног гласања где се инспекција врши само по налогу суда и где је валидност било ког гласачког листића утврђена на дискреционо право изборног службеника.
Озбиљна забринутост у вези са употребом папирних гласачких листића у Индији било је заузимање кабина где би партијски лојалисти силом заузели гласачку кабину и напунили гласачку кутију лажним листићима. ЕВМ-ови су дизајнирани да обесхрабре такву превару ограничавањем стопе давања гласова на пет у минути.
Пошто су ЕВМ уведени у фазама између 1998. и 2001. године, аутори спроводе поређења између изборних јединица унутар државе, упоређујући податке из изборних јединица које су имале ЕВМ са својим колегама који су користили папирне гласачке листиће. Они такође упоређују исте изборне јединице пре и после увођења ЕВМ-а и спроводе међудржавна поређења између држава у којима су ЕВМ уведени и држава у којима нису.
Користећи податке о изборима за државну скупштину, аутори су открили да је увођење ЕВМ-а смањило број бирача за 3,5 одсто, а излазност бирача за 3,18 одсто. Од 1976. до 1997. године, просечна победничка маргина била је 15,8 процената и стога би пад од 3,18 процената у одзиву бирача могао, заузврат, у великој мери утицати на исход избора. Лист наводи да је пад броја бирача био знатно већи у државама склоним изборним преварама у којима су политичари били суочени са озбиљним кривичним пријавама. Истовремено, лист користи анкете које је спровео Центар за проучавање друштава у развоју како би показао да је излазност угрожених група као што су жене, касте и племена, старији грађани и неписмени гласачи повећана након увођења ЕВМ-а. ЕВМ-ови су повећали вероватноћу да мање образовани гласачи гласају за 6,4 одсто, оснажујући угрожене групе. Ове чињенице заједно упућују на то да је смањена укупна излазност резултат смањеног броја лажних гласачких листића или мање преваре, а не других фактора као што су дужи редови или аверзија бирача према новој технологији.
Аутори истражују колико је већа вероватноћа да ће блиски избори трпети изборне преваре и колико је већа вероватноћа да ће политичари са криминалним искуством бити изабрани. Открили су да је пад броја бирача знатно већи у државама склоним изборним преварама у којима су политичари били суочени са озбиљним кривичним пријавама. Конкретно гледајући Бихар, Џарканд, Махараштру и Утар Прадеш, где велики део изабраних представника има криминално искуство, просечна излазност бирача на тијесним изборима била је знатно нижа у изборним јединицама у којима су ЕВМ коришћени за разлику од папирних гласачких листића. Ово опет указује на значајно смањење пуњења гласачких кутија лажним листићима.
ЕЦИ именује посматраче у свакој изборној јединици да надгледају изборе како би се осигурало слободно и поштено гласање. На основу негативних извештаја које су поднели ови посматрачи, ЕЦИ може прогласити резултате са одређене бирачке кабине неважећим и може издати налог за поновно гласање.
Електронско гласање је такође довело до значајног смањења броја одбијених гласова. Док на папирном гласачком листићу нејасно печатирање може довести до одбијања гласачког листића, ЕВМ дозвољава само једним притиском на дугме да се региструје глас. У раду се наводи да је увођење ЕВМ-а довело до елиминације скоро свих одбијених гласова, што је резултирало повећањем броја важећих гласова на бази за 2,7 одсто. На изборима са малом маргином победе, такво побољшање би могло да промени исход.
Електронско гласање је такође довело до значајног смањења броја одбијених гласова. Док на папирном гласачком листићу нејасно печатирање може довести до одбијања гласачког листића, ЕВМ дозвољава само једним притиском на дугме да се региструје глас.
Аутори су такође открили да је након увођења ЕВМ-а пад излазности бирача у три државе са највећим бројем налога за поновно гласање (Андхра Прадесх, Бихар и Јхаркханд) био скоро двоструко већи у поређењу са остатком држава. Ово додатно потврђује везу између смањења изборних злоупотреба и пада излазности бирача. Удео гласова актуелних странака у свим државама је опао за 3,62 одсто, ау државама са највећим бројем налога за поновно гласање опао је за додатних 5,54 одсто, што сугерише да су садашње странке имале смањену способност да манипулишу изборима након увођења ЕВМ-а. .
У закључку, сазнајемо да је увођење ЕВМ-а имало низ значајних ефеката на изборни процес који снажно указују на смањену учесталост превара и злоупотреба, наиме, смањење излазности бирача, посебно у државама са политичарима са криминалним искуством, повећање излазност и могућност гласања за угрожене групе, смањење броја одбијених гласачких листића и смањење удела гласова актуелних партија.