Ангажовање Индије са југоисточном Азијом убрзано је након објаве Политике погледа на исток (ЛЕП) почетком 1990-их. Ово је видљиво из повећања билатералне трговине, прекограничних токова капитала и међуљудских контаката. Индија и АСЕАН су надоградили своје везе на стратешко партнерство. Индија се такође дубље уградила у регионалну архитектуру југоисточне Азије кроз трговинске и инвестиционе споразуме са АСЕАН-ом и појединачним земљама југоисточне Азије попут Сингапура и Малезије. Регионално свеобухватно економско партнерство (РЦЕП) о којем преговарају АСЕАН, Аустралија, Кина, Индија, Јапан, Нови Зеланд и Јужна Кореја, интегрисало би Индију дубље у регион.
Модијева влада је надоградила ЛЕП на стратегију „Ацт Еаст“ за продубљивање и проширење ангажмана у региону. Ово би могло да буде сведок веће билатералне сарадње по разним стратешким и безбедносним питањима. Али да би изградила смислено и трајно партнерство са југоисточном Азијом, Индија мора радити на томе да постојеће иницијативе буду ефикасније. Побољшање квалитета економског ангажмана је посебно значајно у овом погледу с обзиром на важност трговине и трговине у односима Индије и АСЕАН-а.
Покретање споразума о услугама и инвестицијама између Индије и АСЕАН-а и побољшање коришћења постојећих споразума о слободној трговини (ФТА) повећаће економски замах. Модијева влада такође мора да ради са земљама југоисточне Азије на олакшавању транспортног транзита и граничне трговине ради веће интеграције индијске индустрије у регионалне ланце вредности. Дугорочно, сврсисходна стратегија „Делуј на исток“ захтевала би да се индијска дипломатија у региону више фокусира на пословање. У ту сврху треба искористити велику индијску дијаспору у региону.