Улагање у рани развој деце: на шта се троши и колико кошта?

У земљама у развоју, више од 200 милиона деце млађе од пет година је у опасности да не остваре свој пуни људски потенцијал јер пате од негативних последица сиромаштва, недостатака у исхрани и неадекватних могућности за учење. Имајући у виду ове ризике, постоји јак разлог за интервенције у раном детињству (РАД) у исхрани, здравству, образовању и социјалној заштити, које могу произвести дуготрајне користи током животног циклуса. Резултати 2012. рунде Програма за међународно оцењивање ученика (ПИСА)—међународне, велике процене која мери учинак петнаестогодишњака у математици, читалачкој и научној писмености—демонстрирају предности ЕЦД-а: Студенти у земље које припадају Организацији за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) које су имале предност да буду уписане више од једне године у предосновну школу, добиле су 53 бода више из математике (еквивалент више од једне године школовања), у поређењу са ученицима који нису похађали основну школу. Иако постоји много доказа да програми раног раног развоја имају велики утицај и да су јефтинији од образовних интервенција касније у животу, врло мали број иницијатива за рану рану рану расу се повећава у земљама у развоју.





На пример, 2010. године, само 15 процената деце у земљама са ниским приходима — у поређењу са 48 процената широм света — било је уписано у програме предшколског образовања. Штавише, иако литература указује на веће благотворне ефекте ЕЦД-а за сиромашнију децу, у земљама у развоју, још мање је вероватно да ће породице у неповољном положају бити међу онима који су укључени у програме раног развоја. На пример, у Гани је четири пута већа вероватноћа да деца из богатих породица буду уписана у предшколске програме него деца из сиромашних домаћинстава.



зашто долази до помрачења Месеца

Финансирање је једна од главних препрека за повећање интервенција у раном развоју. Како би се позабавили питањима финансирања, и креатори политике и практичари требају боље разумјети шта се тренутно троши на интервенције у раном развоју, колико коштају висококвалитетне интервенције и какве резултате те интервенције могу произвести. Ако групе заинтересованих страна постану свесније трошкова интервенција у раном развоју, можда ће бити у стању да подрже доношење одлука о инвестицијама у рану рану расу, да боље процене недостатке у финансирању и да раде на обезбеђивању стабилног финансирања за повећање пружања услуга и побољшање квалитета. Једна од најслабијих области планирања политике раног развоја је у области финансијског планирања.6 Добри подаци су оскудни о потрошњи у раном развоју и трошковима интервенција у раном развоју које су корисне за програмско буџетирање и планирање; али ови подаци су вредни из више разлога, укључујући и чињеницу да подржавају анализе о томе колико коштају различити инпути и на тај начин могу олакшати разматрање различитих алтернативних модалитета за пружање услуга. У овом раду фокусирамо се на то који су подаци доступни да бисмо стекли јаснију слику о томе шта се троши на рану рану расу и колико кошта давање основних интервенција у раном развоју у земљама у развоју.



време пуног месеца

Интервенције у раном развоју долазе у много варијанти, и стога прво дефинишемо пакет интервенција у раном развоју за које се сматра да су неопходне. Затим дајемо оквир за боље разумевање финансирања ЕЦД-а, који комбинује приступ одозго надоле који анализира расходе и приступ одоздо према горе који анализира трошкове пружања појединачних интервенција. Ми коментаришемо општа методолошка питања која произилазе из ових приступа и ограничења података који су произведени. Затим улазимо у доступне податке и разговарамо о различитим изворима финансирања и финансијским механизмима које земље користе за пружање услуга раног развоја и расхода ио томе који обрасци у потрошњи постоје. Дајемо кратак преглед колико јавних и приватних ресурса у развијеним земљама и земљама у развоју се улаже у малу децу и у које специфичне подсекторе. Иако ови подаци о потрошњи илуструју токове и помажу нам да разумемо колико се издваја и од кога, подаци су ограничени, а овај приступ одозго надоле и даље оставља многа питања без одговора. Због тога скрећемо пажњу на стварне трошкове појединачних интервенција у раном развоју, што нам помаже да боље разумемо шта потрошња за рану расео деце може да купи у различитим земљама. Идентификујемо неке трендове у стварним трошковима пружања ових услуга, иако постоји низ методолошких питања у вези са обрачуном трошкова и испоручених услуга, што доводи до великих варијација између и унутар земаља и отежава поређење програма током времена .



Коначно, разматрамо низ иницијатива које су тренутно у току за прикупљање бољих података о трошковима и расходима за развој раног развоја, који ће бити корисни земљама у планирању програма и идентификовању извора финансирања. Ове иницијативе спонзоришу организације као што су УНИЦЕФ, Саве тхе Цхилдрен, Светска банка и Међуамеричка развојна банка. Имајући у виду празнине у доступним подацима које идентификујемо и интервенције које су тренутно у току, закључујемо са препорукама за повећање базе знања у овој области за коришћење у креирању политика и планирању.