Последњих дана уочи избора, једно од питања које је заокупило иранске медије био је потенцијал да изградња коалиције уздрма изборни пејзаж. Дошло је до два значајна повлачења из трке у последњим данима, прво када је бивши председник Меџлиса принциписта Гхолам Али Хадад Адел одустао – иако је оставио пет других филијала конзервативног фронта принциписта и даље у трци – а затим када је Мохамед Реза Ареф отишао у корист бившег нуклеарног преговарача Хасана Роханија, у покушају да се изгради снажна коалиција на реформистичко-умереном крају спектра.
Како повлачење Хадада Адела није много разјаснило изборну слику принципистима, више пажње и коментара било је усмерено на маневрисање реформиста. Конзервативна штампа била је скептична према потезу уједињења око Роханија. Писац у Јаван питао зашто су реформисти истерали Арефа , чије се позиције и искуство много више поклапају са радикалном реформистичком политиком него десничарски Рохани, и сугерисао да је Ареф кажњен због осуде побуне уличних протеста 2009. године, показујући да реформисте и даље контролишу радикали. у међувремену, Хосеин Шариатмадари, тврдолинијашки мислилац и Каихан уредник , написао је да докази показују двоструки напор реформиста да уједине своје гласове док покушавају да посеју нејединство међу принципистима, али да за њих нема наде у победу.
У међувремену, реформистичка штампа је имала више наде. Садегх Зибакалам у реформисту Арман написао да је изгледало да ће уједињење иза Роханија катапултирати реформисте у други круг, али да ће принциписти морати да нађу начин да поправе унутрашње разлике које су настале у одсуству јаке реформистичке опозиције. Написао је да су принциписти годинама носили ово као успавану болест са којом су се из политичких разлога краткорочно борили само због страха од ривала. у међувремену, Мохаммад Јавад Хојјати-Кермани писао је у реформисти Схаргх то , све док је постојала пуна подршка Арефа када је он повукао, као и јасна јавна организациона подршка бивших председника Мохамеда Хатамија и Алија Акбара Хашемија Рафсанџанија, реформисти су се заиста могли удружити и остварити победу, можда без потребе за другим кругом.
Треба напоменути да је повлачење Хадада Адела хваљено као племенито у конзервативној штампи. ДО Хорасан уреднички тврдио је да не само да је то добро за фронт принциписта, већ да је то још један пример несебичног понашања најетичнијег од свих кандидата, које треба посматрати као пример за све.
Јединство реформиста и неслога принциписта. Садегх Зибакалам, Арман , 22 Хордад 1392/12 јун 2013.
да ли крвава Мери постоји
Реформистички политички коментатор и професор Садегх Зибакалам размишља о ефекту који ће уједињење реформистичких и умерених снага око кандидатуре Хасана Роханија имати на ривалске принциписте. Он пише да их је недостатак снажне опозиције код принциписта довео до сукоба са којима ће морати да се позабаве: Главни атрибут унутар фронта принциписта у протекле четири године био је неслога, која се повећава из дана у дан од повлачења са стране. реформистичких група. Међутим, он пише да је суштински разлог унутрашње неслоге принциписта недостатак истинске обједињујуће политичке структуре унутар њихове организације. Он каже да су принциписти годинама то носили као успавану болест са којом су се из политичких разлога краткорочно суочавали само из страха од ривала. Он, међутим, пише да чак и ако принциписти не буду имали времена да се окупе око изабраног кандидата за изборе у петак, вероватно ће бити приморани да подрже принциплисту који се појави у случају другог круга избора, а реформисти треба да будите спремни да се суочите са уједињеном моћи конзервативаца у том тренутку.
Зашто бисте требали бити потоци реке? Хоссеин Схариатмадари, Каихан, 22 Хордад 1392 / 12. јун 2013.
Каихан уредник и утицајна конзервативна личност Хосеин Шариатмадари пише да је успешна изградња коалиције међу реформистима који стоје иза Роханија била очекивана, јер им је преостала само једна опција, а то је да баци све своје гласове за једног кандидата који ће се изборити са својим бројчана мана у односу на присталице принципистичког фронта у целини. Међутим, он пише да ће овај потез неизбежно подстаћи још успешнији и ефикаснији потез принциписта да се удруже иза једног кандидата. Позивајући се на сопствени уводник од пре два дана, Шариатмадари пише да је постојао план како да се уједине гласови фронта такозваних реформи тако и да се настави да сеје нејединство међу гласовима принциписта, и каже да је његово предвиђање да План би се наставио организованим уклањањем Арефа из трке показао се тачним. Он пише да се кандидатски инжењеринг од стране реформиста показао као стварни и организовани план – на који је и сам Ареф био приморан да се сложи – али да сами реформисти знају да немају довољно гласова да се такмиче, и да на крају, упркос тврдњама да су ушли у трку за победу, немају наде у победу.
Хамидреза Шокухи пише реформистички оријентисан Мардом Салари да ће они који су планирали да бојкотују изборе због осећаја да је победник унапред изабран кроз оркестрирани процес морати да преиспитају своју одлуку због изградње реформистичке коалиције. Он тврди да сада постоје услови који изгледа фаворизују учешће реформиста, посебно неспособност принциписта да формирају консензус о кандидату. Пишући уочи најаве Арефовог повлачења, он тврди: „На овим изборима немамо биполарну политичку сцену. Чак и ако реформисти постигну консензус, принциписти ће и даље изаћи на изборе са више кандидата јер неки од њих сматрају да је њихова позиција изнад позиције народа и не желе да се повуку у корист других. Тако не само да ће сегмент друштва који подржава принциписте видети да се гласови поделе, већ и организовани гласови принциписта неће моћи да донесу корист ни једном кандидату. То је зато што најмање четири главна кандидата принциписта могу да рачунају на подршку организованих субјеката покрета принциписта и тако ће поделити гласове шта год да се деси. Он такође подсећа реформисте да су многи имали мало наде да ће им бити дозвољено да победе 1997. са Хатамијем, и прећутали су му подршку, али су били пријатно изненађени оним што би могло да се деси када су се окупили око кандидата: У то време сви су замишљали да име Натек-Ноури би изашао као победник. Али када су стигли сви тихи гласови, Кхатами је постао председник.
За др Хадада Адела и морал. Курош Шојаеи, Хорасан, 20. Хордад 1392 / 11. јун 2013.
муж принца Алберта краљице Викторије
Коуросх Схојаеи из конзервативног дневника Хорасан пише да одлука Гхолама Али Хадада Адела да се повуче са избора није била само стратешка неопходност због података из анкета који показују да он заостаје међу бирачима, већ је била сведочанство карактера човека познатог по умерености и непристрасности. Осим што помаже фронту принциписта, пише он, Хадад Адел заслужује похвале и за своју несебичност и начин на који је водио своју кампању, и може послужити као модел осталим кандидатима, који, ако буду изабрани, морају владати у најбољем интересу устав, национални интерес, национално јединство, народна воља и част, независност и безбедност нашег драгог Ирана... Као такав, пише он, Хадад Адел је био најетичнији од свих кандидата.
Ка кључном савезу. Мохамед Џавад Хојјати-Кермани, Схаргх , 21. Хордад 1392/11. јун 2013.
У реформистичком Шаргу, Хојјати-Кермани пише уочи Арефовог повлачења из трке да је кључно да два реформистички настројена кандидата дођу до савеза – и да се то ради на потпуно ангажован начин на који ко год испадне искрено и свесрдно подржава другог. Конкретно, он тврди да ће такав савез функционисати само ако га у потпуности подржавају – као што је очигледно до сада – два најутицајнија политичара са реформистичким везама, бивши председници Мохамед Хатами и Али Акбар Хашеми Рафсанџани. То би помогло у спречавању сукоба и неповерења међу различитим гранама реформиста, пише он, јер би високи државници покрета који гарантују за кандидата за јединство могли да спрече одређене реформске бираче да дају циничне процене као што Рохани никада раније није био реформиста, али сада жели да јаше реформистички талас, или је Ареф тврдокорни реформиста и они гласачи који себе не сматрају ни реформистима ни принципистима...неће хтети сва јаја да стрпају у реформистичку корпу. Он пише да ако је синдикат добро структурисан, сви реформисти и умерени могу да остваре заједнички циљ победе над кандидатима принциписта, можда чак и у првом кругу избора.