Као што су Италијани открили током своје колонизације Либије, и као што је ИСИС открио када је освојио Сирт, и како је међународна заједница недавно открила на много начина, Либија је дубоко подељена земља.
Шади Хамид каже да је америчка политика у Сирији да не чини штету нанела штету; нечињење више на подршци побуњеницима помогло је да се равнотежа помери ка исламистима, што је, заузврат, учинило да САД буду мање спремне да подрже побуњенике. Хамид закључује да без обзира шта САД раде, већина релевантних побуњеничких група ће и даље бити исламистичке оријентације.
Све важнији сегмент израелског арапског грађанства везан је за Исламски покрет, чији је огранак Израел забранио у новембру. Лоренс Рубин са Технолошког института Џорџије сецира ову контроверзну одлуку, описујући Исламски покрет у Израелу и објашњавајући политику забране.
Од почетка априла, Ал Каида на Арапском полуострву (АКАП) контролише Мукалу, који је пети по величини град у Јемену и његова друга највећа лука, заједно са већином околне губерније. Брус Ридел анализира еволуирајућу улогу групе у Јемену и питања око очигледне спремности Саудијске Арабије да толерише упориште Ал Каиде на својој јужној граници.
Један аспект појаве шеријата, или исламског права, у први план јавне дебате је да су они који покушавају да разумеју радикализацију или, шире, улогу ислама у јавној сфери, морали озбиљније да се позабаве питањем исламског образовања и улогу коју би специфичне структуре веровања – од суфија до селефија и свега између њих – могле да играју у на неки начин садржавању или обликовању облика исламске праксе.
Хезболахов антиамериканизам је ублажен многим другим претњама са којима се група суочава. С обзиром на то да сунитски џихадистички проблем на Блиском истоку и секташка конкуренција не показују знакове јењавања, пише Дан Бајман, Хезболах ће вероватно имати пуне руке посла — и то је добра вест за Америку.
Доналд Трамп и његови главни политички и безбедносни саветници уверени су да исламска морална правила, шеријат, не само да угрожавају безбедност Американаца већ и сам њихов начин живота. Тај поглед би на крају могао послужити као благодат за регрутовање џихадиста.
Колико свети списи – другим речима Куран и хадис – утичу на политичко понашање исламиста?
Џејкоб Олидорт одговара на идеју Грема Вуда да квијетистички селефији који се не баве политиком или ратовањем представљају противотров насилним, активистичким селефијским групама попут ИСИС-а на основу тога да сви селефи – џихади или не – деле сличне идеологије.
Како се Хамас приближава 30. годишњици свог оснивања, покрет је све више заокупљен предстојећим изборима за вођство. Калед Машал каже да неће поново стати, отварајући пут новим кандидатима. Међутим, они се суочавају са тешким задацима.
Шта нам динамика средње класе из 2000-их говори о догађајима Арапског пролећа? У модерним економијама, средња класа не само да подстиче потражњу за приватним добрима и услугама, већ и инсистира на г…
Новоизабрани председник Трамп и неки од његових виших саветника нагласили су потребу да се фокусирају на радикални ислам и критиковали председника Обаму због избегавања те етикете, пише Ден Бајман. Примамљиво је одбацити ставове придошлица, али размишљање о радикалном исламу има озбиљан интелектуални педигре.
У последњем делу текуће дискусије коју је организовао Броокингс пројекат о односима САД са исламским светом, Чарли Винтер из лондонског труста мозгова Куиллиам тврди да постсалафије — или селефије који су покушали да ускладе своја ултраконзервативна уверења са модерним светом — може понудити легитимну алтернативу ИСИС-у.
У својој новој књизи Шта је Кур'ан значио: и зашто је то важно, историчар Гари Вилс показује како неки Американци користе муслимане као начин да дефинишу ко су они сами и за шта се залажу, као и да изоштре своју дефиницију западне цивилизације.
Алжир гради трећу највећу џамију на свету са највишом мунаром икада. Скупи пројекат је симбол растућег тренда земље ка мање секуларној будућности.
Шта год неко мислио о Ердогану, нема сумње: колико год да је будућност Турске слаба, катастрофа – она која би имала таласне последице широм региона – спречена је прошле недеље, пише Шади Хамид. Овде он открива смисао пуча и зашто је пропао, извлачећи неколико кључних лекција.
Невен Бондокји говори о различитим реформским напорима које су предузела јорданска Муслиманска браћа од 2010. године и тврди да оно хитно мора да их спроведе.
Наел ал-Масалха описује пејзаж исламизма у Јордану данас. Шади Хамид, затим, поставља питање како јордански исламисти гледају на питање колико су конфронтирани или поштовани према владајућој влади, и у којој мери је војни удар у Египту утицао на исламистичку сцену.
Чарлс Листер објашњава да недавно спајање Ахрар ал-Схам-а и Сукор ал-Схам-а подвлачи поновно потврђивање доминације Ахрар ал-Схам-а у Сирији, пошто је прећутни савез између сиријских побуњеничких група и Џабхат ал-Нусре био веома драгоцен и веома штетно за укупну кампању опозиције против Асадовог режима. Он закључује да ово спајање представља отварање Западу да се ефикасније ангажује са ширим слојем наоружане опозиције како би се осигурало да она остане привржена вредностима које желимо да тежимо и постижемо у Сирији.
Пет година након почетка арапских устанака, мејнстрим исламистичке групе налазе се између онога што се назива „двоструким шоковима“ Арапског пролећа: египатског пуча 2013. и успона ИСИС-а.