ОТКАДА је ИСТРАЈНОСТ економске стагнације Јапана први пут постала очигледна, јапанској влади је понуђена поплава савета из анализе макроекономске политике. Велики део ових савета потицао је из званичног сектора, најистакнутије из америчког Трезора и Међународног монетарног фонда (ММФ), али је велики број академика такође био великодушан у својим препорукама.1 Ипак, и степен до којег је Јапан следио овај савет и ефекти предузете макроекономске политике остају спорни. Економски коментатори и други посматрачи Јапана су се поделили око тога да ли су стандардне кејнзијанске политике испробане и неуспешне, да ли су спроведене политике имале очекиване ефекте, али су их компензовали други фактори, или да ли неке од препоручених политика (посебно монетарна експанзија) никада нису биле озбиљно покушао уопште.