Синоћна председничка дебата је првобитно требало да буде о спољној политици, али након што се Доналд Трамп повукао из друге дебате, модератор је променио дневни ред, а национална безбедност је чинила само мали део. Међу спољнополитичким аналитичарима на Твитеру консензус је да ништа нисмо научили. Али дебата је била више открива него што се чинило.
Трамп је деценијама трговао страхом, покушавајући да уплаши Американце стварима које једва да постоје — модерним комунистима, каравани имиграната из Централне Америке, савезницима који Америку варају да их брани бесплатно. Сада је поништен јер говори људима да је оно чега се истински ужасавају заправо у реду.
колико је 4 недеље
Коронавирус је однео више америчких живота него Први светски рат, рат у Вијетнаму, рат у Ираку и рат у Авганистану заједно. То је претња националној безбедности број 1 са којом се земља тренутно суочава. Трамп је рекао да је преживео вирус и да земља мора да научи да живи са њим. Ако победи, у суштини нам је рекао, ништа се неће променити. Само ћемо чекати вакцину док стотине хиљада Американаца умре. Није се чак ни претварао да је заинтересован за реформе које ће земљи бити потребне како бисмо били спремнији да се носимо са следећом пандемијом или безбројним националним и међународним проблемима – укључујући како да сарађујемо на јавном здрављу са кинеским режимом који одбија да буде транспарентан — који ће настати након пандемије.
Образац се поновио и на другим питањима националне безбедности – ако проблем не спада у веома узак скуп питања којима је Трамп био опседнут, онда не заслужује дискусију, а камоли акцију.
Размислите само о питању које је Кристен Велкер са НБЦ-ја поставила о томе како ће кандидати одговорити на мешање Русије и Ирана у изборе, довољно значајну претњу да су Трампови највиши обавештајци и званичници ФБИ-а одржали хитну конференцију за штампу у среду увече, упозоравајући амерички народ на тајне операције од те земље.
Бивши потпредседник Џо Бајден је одговорио да ће свака земља која се меша у изборе, било да помогне или угрози своје шансе, платити цену. Они се мешају у амерички суверенитет, рекао је он. Његов одговор је био у складу са важним, али помало занемареним изјава направио је у јулу, када је покушао да одврати непријатеље Америке од мешања у изборе. Затим је оптужио Трампа да није вршио притисак на руског председника Владимира Путина по том питању.
Трамп је свој одговор започео оптужујући Бајдена да добија новац од Русије и наставио да каже да земље које се мешају желе да он изгуби. Није рекао апсолутно ништа да би упозорио Русију, Иран или било коју другу земљу да не интервенишу. Опет, као да проблем није постојао.
Мешање у изборе не може се зауставити циљаним санкцијама које су уведене након 2016. Заустављање мешања захтева огромне напоре да се ојача отпорност нашег изборног система и спремност да се угрози укупни однос земље са Русијом или било којим другим агресором ако се они мешају у избори. Трамп одбија да прихвати било који елемент. Неће чак ни да разговара о руској претњи са својим обавештајним званичницима, јер само помињање види као политички напад на њега лично. Осим тога, прихватио је Путинову реч да се није мешао 2016.
који је снимио слетање на Месец
Када се суочи са чињеницом да његова политика раздвајања породице то значи 545 деца могу бити трајно задржана од својих родитеља, Трамп није изразио ни једну реч емпатије или жаљења. Он је само понудио лажне изјаве о околностима њиховог доласка у земљу и сумњива уверавања да су услови њиховог заточења одлични. И опет, овај проблем – окрутан и ужасан чин – једноставно није постојао за председника.
Трамп већ 35 година говори о спољнополитичким питањима. Био је председник скоро четири године. Знамо шта га тера и до чега му је стало: Он верује да су Сједињене Државе опљачкане од стране остатка света. Он види савезнике, трговинске дефиците и имигранте као примарне претње националној безбедности са којима се земља суочава. Осим тога, све је хипер-лично. Он воли лидере који нису одговорни парламентима и који могу да се обрачунају са њим од човека до мушкарца (и, да, увек воли јаке мушкарце, никада паметне жене). Овај процес хиперперсонализације ће се убрзати у другом мандату. Неће изненада развити интересовање за борбу против пандемије, спречавање ерозије америчке демократије или решавање климатских промена.
Његов проблем ових избора је тај што гајење страха од измишљених претњи функционише само када је свет прилично безбедно и стабилно место. Његова стратегија пада у воду када свет раздиру пандемија и рецесија и све што он ради је да показује на сенке на зиду.