КАДА је АНАТОЛИЈ Б. ЧУБАЈС у октобру 1991. године постављен на чело Државног комитета за управљање државном имовином (ГКИ), приватизација није била на врху реформског програма Русије. Либерализација цена и контрола буџета били су главни приоритети. Политичари и јавност расправљали су о томе да ли Русија уопште треба да приватизује пре него што се реше макроекономски проблеми. У то време није постојао никакав програм приватизације. У ствари, сам назив Чубајсове агенције одражавао је амбивалентност владе у погледу приватизације. Годину и по касније, приватизација је постала најуспешнија реформа у Русији. До септембра 1993. године, више од 20 процената руских индустријских радника било је запослено у приватизованим фирмама. Приватизација се још више проширила у услужним фирмама. Више од 60 одсто руског народа подржало је приватизацију, а Чубаиш је постао један од познатијих политичара.
Док наслови најављују почетак новог хладног рата између Сједињених Држава и Русије, угледни новинар и стручњак за Русију Марвин Калб разведрио је расположење прошлог четвртка у Брукингсу, одушевљење…
Никада нисам очекивао да ће Републиканска партија — која се некада залагала за мишићав, моралистички приступ свету и која је помогла да се сруши Совјетски Савез — постати вољни саучесник онога што је претходни републикански председнички кандидат с правом назвао нашим геополитичким непријатељем број 1 : Владимир Путин'
Током говора руског председника Дмитрија Медведева у Брукингсу, Дарел Вест је приметио још једну димензију свог стила руковођења: он ужива у коришћењу дигиталних уређаја и слободи коју они доносе у смислу комуникације и прикупљања информација. Вест пише да Медведевова употреба нових комуникација показује да га занима свет, спремност да чује супротстављена гледишта и признање да у новом дигиталном свету лидери морају широко да прошире своје прикупљање информација да би били ефикасни.
Протести у Русији у знак подршке затвореном антикорупцијском лидеру Алексеју Наваљном подстакнути су комбинацијом фрустрација репресивном владом Владимира Путина, стагнирајућом економијом Русије и утицајем ЦОВИД-а, каже Ангела Стент.
Председник Доналд Трамп и његов руски колега Владимир Путин одржаће свој први састанак лицем у лице на маргинама самита Г-20 7-8. јула у Хамбургу у Немачкој.
Ко је руски председник Владимир Путин? Шта га мотивише? У проширеном издању њихове важне књиге, „Мр. Путин: Оперативац у Кремљу“, аутори Фиона Хил и Клифорд Геди – обојица старији колеге из Брукинга – разбијају потенцијално опасне заблуде о Путину и нуде јасан поглед на његове циљеве. Они представљају Путина као одраз дубоко укорењеног руског начина размишљања, као и његовог јединственог личног порекла и искуства. Погледајте видео испод за кратак увод.
Мариама Сов резимира недељне вести из Африке, укључујући: отварање прве етиопске фабрике за претварање отпада у енергију, протесте у Уганди и руску војну експанзију на континенту.
Фиона Хил и Клифорд Г. Геди дискутују о својој књизи Господин Путин: Оператив у Кремљу у петоделној серији подкаста @ Броокингс. Аутори пишу да руски председник Владимир Путин влада као државник, човек историје, трговац слободним тржиштем, стручњак за преживљавање, аутсајдер и службеник за случајеве; то су различите личности, примећују, које су у интеракцији и утичу на политичке одлуке.
Одговор САД на храбар потез Русије у Сирији, према критичари, па чак и многи савезници, био је опасно безвољан. Међутим, ближи поглед на америчку политику открива, у добру и злу, суптилну, али одлучнију реакцију САД да се суочи са оним што Вашингтон доживљава као изазов Русије.
Одговарајућа руска и америчка стратегија за Сирију су скоро зрцалне слике једна друге. И једни и други у суштини сматрају да убеђивање Асадових спољних присталица да га напусте захтева промену равнотеже снага у грађанском рату. На начин који је познат из бесконачних грађанских ратова из доба Хладног рата, ескалација прати ескалацију, која на крају служи само да се грађански рат одржи на неодређено време и астрономски повећа насиље.
Можда ће проћи неко време пре него што Бела кућа буде у стању да формулише своје ставове о Русији. Мој савет? Притисните паузу, јер глума сада игра само Путину на руку.
Руска војна интервенција у Сирији — покренута у великом налету пре нешто више од месец дана — дошла је као изненађење; можда не тако шокантно као брза окупација и анексија Крима, али ипак изненађење. Али да ли способност Русије да изненади и пројектује силу у Сирији доказује, како тврди Герет Кембел, да су покушаји Запада да дискредитује руске војне способности били нетачни?