Још увек у рушевинама: Оживљавање заустављене реконструкције Газе

Прошле су три године од завршетка најновијег војног напада на појас Газе. Већина палестинске енклаве још увек лежи у рушевинама. Многи становници Газе и даље немају стални смештај, живе у склоништима и другим облицима привременог смештаја. Недостатак основне инфраструктуре – струје, чисте воде, третмана канализације и управљања отпадом – уништио је свакодневни живот 1,9 милиона грађана Газе.^једнаДок процес реконструкције тече, недостатак могућности за запошљавање оставио је 42 посто укупне радне снаге незапослено, попевши се на 60 посто међу младима у Гази.^дваГаза једва може да издржи животе својих садашњих становника. Са годишњим растом становништва од 2,4 процента, ситуација у палестинској енклави постаје све суморнија јер хуманитарни напори и напори за обнову не успевају да се прошире.³

У међувремену, трајна израелска опсада и поморска блокада Газе погоршавају ове проблеме, затварајући Газу за спољни свет. Услови у Гази су слични затвору на отвореном – колективној казни која доприноси очајању и фрустрацији која проистиче из трајне израелске окупације и потребе за политичким решењем израелско-палестинског сукоба. Иако се чини да је мировни споразум о коначном статусу између Израелаца и Палестинаца недостижан, хуманитарни проблеми изазвани лошим животним условима у Гази захтевају пажњу међународних актера повезаних са мировним процесом. Ако се животни услови у Гази не побољшају у блиској будућности, регион ће неизбежно доживети још један круг сукоба, насилнији од претходног.

Овај брифинг о политици испитује организацију Механизма за реконструкцију Газе (ГРМ)—привремени трипартитни споразум између Палестинске власти (ПА), израелске владе и Уједињених нација (УН) који је управљао реконструкцијом Газе од рата 2014. године. Описаће неуспехе ГРМ-а, тврдећи да није унапредио реконструкцију Газе како је првобитно намеравано. Уместо тога, ГРМ не само да је ометао напредак у реконструкцији, већ је и институционализовао израелску блокаду.

Аутори ће закључити са препорукама о томе како демонтирати и заменити ГРМ, узимајући у обзир политичке промене у израелско-палестинском сукобу и промене у глобалним ставовима према постконфликтним пројектима реконструкције. Брифинг ће такође предложити начине за побољшање квалитета живота људи у Гази. На крају крајева, упркос непостојању политичког решења за сукоб у целини, међународна заједница не би требало да изгуби из вида решавање хуманитарне кризе која и даље погађа цивилно становништво ухваћено усред нерешивог политичког сукоба.

Препреке реконструкцији

Неколико фактора објашњава спору обнову Газе. Први је ограничен приступ и излазак са територије, који спроводе и израелске и египатске власти. Координација владиних активности на територијама (ЦОГАТ), јединица израелског Министарства одбране, одобрава било какве грађевинске или хуманитарне конвоје који прелазе у Газу са две улазне тачке: Керем Шалом на југу за комерцијалну робу и Ерез на северу за људе (види слику И).⁴Египатске власти контролишу приступ преко граничног прелаза Рафа, који је отворен само 32 дана 2015. године, 44 дана 2016. и 10 неузастопних дана у 2017. (од маја).⁵Због ових ограничења, хуманитарне и грађевинске залихе нису стизале у количинама неопходним за ефикасну обнову Газе и подстицање раста који се одвија на територији.

Фигура И : Мапа Газе са прелазима

Извор: УНОЦХА, 2016

Текући политички раздори између Хамаса — де фацто владе у Гази — с једне стране, и ПС, Египта и Израела предвођене Фатахом, с друге стране, само погоршавају проблем. И Египат и Израел не верују Хамасу и настављају да га сматрају безбедносном претњом. Египатски председник Абдел-Фатах ел-Сиси наговестио је да би редовно отварао гранични прелаз Рафа ако би ПА обезбедила безбедност у Гази уместо у Хамасу.⁶Ово не само да би омогућило повећање количине грађевинског материјала који долази у Газу, већ би донело ову робу по јефтинијој цени, због нижих пореских дажбина на робу која улази кроз Рафу, за разлику од израелских граничних прелаза .⁷

Проблеми са финансирањем такође су ометали реконструкцију. Упркос високом нивоу ентузијазма исказаног током Конференције у Каиру у октобру 2014, где су многа од бројних обећања дата за обнову Газе, велики део донација остаје неиспуњен. Од 5,4 милијарде долара обећаних на конференцији, више од половине је посвећено пројектима реконструкције у Гази — али само 51 одсто је исплаћено до 31. децембра 2016.⁸Арапске државе — Бахреин, Кувајт, Катар, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати — дале су неке од највећих обећања током конференције; међутим, блок такође стоји иза највећег дела неиспуњених плаћања — 87 процената неиспуњених обећања долази из Залива, а 78 процената обећања Залива остаје неиспуњено (види табелу И).⁹

Табела И: Статус исплате од стране донатора обећане подршке Гази (милиона УСД)
Донатор	Обећао подршку Гази	Исплата подршке Гази од децембра 2016	Однос исплате подршке за Газу
Бахреин	6.5	5.15	79%
Кувајт	200	48.93	24%
Катар	1,000	216.06	22%
Саудијска Арабија	500	90.41	18%
Уједињени арапски Емирати	200	59.08	30%
ГЦЦ Тотал	1,906.5	419.63	22%
Ворлдвиде Тотал	3,499	1796. године	51%

Извор: Светска банка, 2016

који је владао после Хенрија ВИИИ

Различити фактори објашњавају спори проток донаторских средстава. За донаторе изван Блиског истока, изгледа да замор донатора представља један од разлога за спору исплату. Чини се да донатори цене озбиљност хуманитарне ситуације у Гази, што показују обећања дата у Каиру. Упркос томе, неке од западних донатора је завладао осећај узалудности, пошто су видели да њихова претходна улагања по други, а у неким случајевима и трећи пут расту у пламену рата, што их је чинило забринутим за обезбеђивање даљег финансирања.

С друге стране, блискоисточне државе које су обећале донације за обнову Газе су експлицитно и имплицитно показале политичке ставове који су одражавали поларизацију у два табора након Арапског пролећа. На једном или другом нивоу, Египат, Кувајт, Саудијска Арабија и УАЕ противе се Хамасу, изразивши забринутост због веза ове организације са Муслиманском браћом. Земље које се супротстављају Хамасу не желе да шаљу новац у Газу како би избегле јачање локалне подршке исламистичком покрету. Они се такође ослањају на претпоставку да би спорија реконструкција нарушила легитимитет Хамаса у појасу, на крају присиљавајући повратак политичким аранжманима који су претходили једностраном преузимању организације 2007.

У међувремену, Катар и Турска испоручили су два највећа пакета помоћи Гази од свих блискоисточних земаља (216, односно 139,48 милиона долара). Они су то урадили због својих блиских политичких веза са Хамасом – пошто су показали мање резервисаности од својих регионалних суседа у пружању помоћи преко де факто владе Газе. На пример, у јулу 2016. Катар је дао 30 милиона долара за исплату плата значајном делу јавних службеника у Гази, који су остали без плате од 2013. због неслагања између ПА и Хамаса.¹⁰Међутим, те великодушне испоруке су ретке, а недостатак донаторских средстава наставља да успорава обнову Газе. Откако је Светска банка објавила свој извештај о исплати залога у децембру 2016. године, финансирање се није повећало.

У ствари, осим коначног политичког решења израелско-палестинског сукоба, донатори ће наставити да невољно донирају новац Гази, месту које се суочава са сталним циклусом разарања и реконструкције. Изнад свега, политичко решење између израелске владе и Палестинаца је мера која би најдраматичније побољшала услове у Гази. Међутим, са стварањем најконзервативније израелске владајуће коалиције у историји јеврејске државе, недостатак политичке воље код израелског премијера Бењамина Нетањахуа да преговара са Палестинцима, и непопустљивост ПА и Хамаса да формирају јединство владе, коначно решење за окончање вишедеценијског сукоба изгледа као фантазија.

Шта је механизам за обнову Газе?

Имајући у виду ове препреке, ГРМ је покренут у септембру 2014. у покушају да се реконструише Газа кроз вишеслојни механизам који укључује израелску владу, ПА и УН. У време оснивања ГРМ, Роберт Сери—специјални координатор УН за блискоисточни мировни процес (УНСЦО) – промовисао га је као средство координације између ПА и израелске владе ради убрзања обнове. Уведен је да би се олакшао доток грађевинског материјала у Газу стварањем директне линије комуникације између ЦОГАТ-а и ПА, при чему би УН служио као посредник између две стране. Током најаве ГРМ-а, Серри је тврдио да то не само да ће се позабавити израелским безбедносним проблемима, већ ће такође ојачати поверење донатора, обезбеђујући неопходна средства за такву реконструкцију.^{Једанаест}

Путем ГРМ-а створен је опсежан систем инспекције и праћења увоза у Газу. Теорија иза овог тространог аранжмана била је да би УН и ПА, задовољавајући безбедносне бриге Израела, убрзали увоз грађевинског материјала у Газу, и као такви помогли у њеној обнови након разарања изазваног ратом, док истовремено стварајући преко потребне могућности за запошљавање младих становника Газе у приватном грађевинском сектору. УНСЦО је дефинисао ГРМ као краткорочни аранжман, иако није утврдио крајњи датум за механизам.¹²Признајући неодрживост ситуације у Гази, Сери је приметио, сматрамо да је овај привремени механизам [ГРМ] важан корак ка циљу укидања свих преосталих затварања.¹³На папиру, општи циљ ГРМ-а био је да омогући радове на изградњи и реконструкцији у великом обиму који је сада потребан у Појасу Газе.¹⁴Овај циљ је детаљно описан у четири пратећа циља:

(а) Омогућити Влади Палестине да предводи напоре реконструкције; (б) омогућити приватни сектор Газе; (ц) увјерити донаторе да ће њихова улагања у грађевинске радове у Гази бити имплементирана без одлагања; (д) бавити се израелским безбедносним проблемима у вези са употребом грађевинског и другог материјала двоструке намене.^{петнаест}

На први поглед, ГРМ је у то време изгледао као позитиван исход, који је радио у корист свих укључених. Међутим, многи од тих циљева су изгубљени током имплементације. Брзо је постало очигледно да је начин на који је ГРМ замишљен дао израелском ЦОГАТ-у коначну реч о било ком грађевинском пројекту или грађевинском материјалу који улази у Газу. Стога су израелски безбедносни проблеми били приоритет. У међувремену, ни ПА ни Хамасу нису дали много речи о процесу обнове, а вођство палестинске владе је сведено на минимум. У ствари, механизам није успео да се позабави ни трећим циљем. Изградња је текла спорим темпом и са много кашњења, што је обесхрабрило донаторе да повећају брзину којом исплаћују помоћ Гази.¹⁶

Сврха успостављања било каквог политичког оруђа зависи од стварања високо ефикасног и функционалног система за постизање дефинисаног циља. У теорији, то би требало да буде примарна сврха ГРМ-а. Требало би да обезбеди јасан канал комуникације између ЦОГАТ-а, ПА, УН-а и чланова цивилног друштва у Гази како би се олакшали пројекти реконструкције палестинске енклаве. Међутим, као што ће следећи одељци показати, с обзиром на основне узроке сукоба и одсуство политичке воље да механизам функционише како је планирано, ГРМ је на крају створио гломазну бирократију, која, после три године, у најбољем случају представља систем управљања конфликтима, а не решавања; ау најгорем случају, институционализација израелске опсаде Газе.

Рат из 2014. године изазвао је широк спектар штета на 171.000 домова, у распону од мањих оштећења до потпуног уништења. Као што табела ИИ илуструје, трошкови поправки ових домова крећу се од 5.000 долара или мање до 35.000 долара.¹⁷Од 171.000 погођених домова, око 61.086 и даље треба да се поправе или им је потребна нова изградња, али још нису добили потврду за финансирање од маја 2017. Другим речима, више од трећине погођених домова и даље захтева рад. Кластер склоништа процењује да ће завршетак реконструкције наступити тек у августу 2018. године, годину дана након првобитног рока.¹⁸

Табела ИИ: Напредак реконструкције по категоријама и просечним трошковима (број јединица, УСД)
Ниво оштећења	Мања штета	Мајор Дамаге	Тешка оштећења	Уништено	Укупно
Опис оштећења	Прозори и врата и мале рупе у спољним зидовима.	Оштећења су на делу куће, а неки делови су још увек насељени.	Оштећења су у битним деловима куће. Не може се населити док се не изводе велики радови.	Уништен или непоправљив. Стамбеној јединици је потребно рушење и реконструкција.	-
Просечна цена реконструкције	Мање од 5.000 долара	Више од 5.000 долара	10.000 до 18.000 долара	35.000 долара	-
Број јединица	147,500	5,700	6,800	11.000	171.000
Завршено	84,308	1,794	6,768	4,274	97,144
У току	8,857	898	32	1,516	11,303
Финансирано [19]	0	58	0	1,409	1,467
Преостале јединице	54,335	2,950	0	3,801	61,086

Извор: Схелтер Цлустер Палестине

Скоро три године након рата у Гази и две и по године након увођења ГРМ-а, ограничен напредак постигнут у реконструкцији показао је неефикасност механизма. Према извештају Канцеларије УН за координацију хуманитарних послова (УНОЦХА), на врхунцу рата 2014. године, скоро 500.000 људи, 28 одсто становништва, расељено је из својих домова. Од 16.000 породица које су још увек биле расељене између августа и децембра 2015. године, 62,5 одсто изјавило је да изнајмљује смештај, а од те групе 50 одсто страхује од деложације из изнајмљеног стамбеног простора. Процењује се да је од априла 2016. око 75.000 људи остало расељено.^{двадесет}Ови бројеви показују да расељавање и даље представља проблем и да ГРМ није ефикасно убрзао реконструкцију.

Поглед на процес одобравања даје увид у велику количину бирократије коју је створио ГРМ, што делимично објашњава заостајање. Пре него што породица у Гази добије било какав грађевински материјал, мора проћи кроз процес у више корака (види слику ИИ).^{двадесет један}Прво, Министарство за јавне радове и стамбена питања ПА (МоПВХ) завршава истраживање штете на кућама. Процена обухвата висину настале штете, као и количину и врсту грађевинског материјала потребног за одређени пројекат реконструкције. Затим учитава процену у заједничку базу података ЦОГАТ, ПА и УН успостављену у оквиру ГРМ. ПА доставља процену Управљачком тиму на високом нивоу (ХЛСТ), који се састоји од представника ЦОГАТ-а, ПА и УН-а. У овом тренутку ЦОГАТ може или да одобри или стави вето на процену. Након процеса одобравања, ХЛСТ затим даје кориснику купоне, дајући му дозволу да купи грађевински материјал од одобрених добављача. Овај процес ауторизације мора бити завршен за сваки корак изградње - укључујући постављање темеља куће, уоквиривање, малтерисање и завршне радове.²²

Фигура ил : Механизам реконструкције Газе за праћење токова

Извор: ГРМ

Структурни проблеми са ГРМ аранжманом компликују ионако тежак процес. Базу података, која управља процесом одобравања, не воде власти у Гази, већ ПА на Западној обали, неких 160 километара од комерцијалне улазне тачке у Керем Шалому.²³Још једна од дужности ПА је да усмерава новац за грађевинске напоре преко Министарства финансија. Овај метод је имао за циљ да обезбеди транспарентност приликом изградње капацитета ПА, али је на крају значајно допринео успоравању процеса обнове. Према ГРМ споразуму, време од регистрације корисника до добијања одобрења за куповину агрегата, арматурних шипки и цемента (АБЦ) биће ограничено на два радна дана.²⁴Међутим, у ствари, период чекања је често износио неколико недеља, или чак месеци након сваке фазе изградње.²⁵

Посебно су одсутни из ГРМ аранжмана били Хамас и цивилно друштво у Гази.²⁶Поред тога што је допринео горе поменутим кашњењима, не консултујући се са локалним заједницама у Гази, УНСЦО је ефективно дозволио да процес реконструкције буде неинклузиван—препуштајући судбину заједница у Гази људима који немају велики удео у обнови процес. Ово је изазвало осакаћен недостатак комуникације између цивилног друштва у Гази и три ентитета која су развила механизам.

На основном нивоу, чланови цивилног друштва у Гази нису консултовани током развоја ГРМ-а, као ни представници политичког крила Хамаса. Дакле, потребе становника Газе нису узете у обзир на одговарајући начин током концепције механизма. Становници Газе су консултовани о напорима за реконструкцију тек након концепције ГРМ-а, тако да нису имали избора осим да прихвате програм развијен без њихове сагласности. Тек након почетка ГРМ-а, власти повезане са њим спровеле су истраживање процењујући штету и потребе становника Газе.

У ствари, групе цивилног друштва у Гази нису виделе цео текст ГРМ споразума тек више од годину дана након његовог доношења. Ове групе вероватно никада не би виделе специфичности споразума да нису захтевале да га објави УНСЦО.²⁷Једини документ о ГРМ-у, који је објавио УНСЦО, био је информативни лист који сумира процедуре, не прелазећи кроз ситније тачке у вези са процесом праћења.²⁸

Тако је, из перспективе становника Газе, група аутсајдера сковала планове за обнову територије, а недостајало им је било какво знање о стварним потребама локалних заједница.

Док становници Газе имају мало власништва над механизмом, Израелци имају превише. Пошто је ГРМ успостављен, Израелци сада могу да укажу на механизам као на оправдање за контролу робе која улази у палестинску енклаву. Због потенцијалне природе двоструке намене – цивилне и војне примене – неких грађевинских материјала који улазе у Газу, ГРМ је првобитно предложен да увери Израел успостављањем неутралног апарата који би проверавао све материјале који улазе на територију. Иако је ГРМ био успешан у успостављању индиректне линије комуникације између Палестинаца и Израелаца како би се олакшао проток грађевинског материјала, у ствари, он је институционализовао израелску блокаду дајући израелској влади највише овлашћења над процесом реконструкције. У ствари, ГРМ је превазишао мере изградње поверења и трансформисао се у политичко оруђе у рукама Израела.

Чак и са софистицираним системом инспекције и праћења увоза, ЦОГАТ и даље проналази начине да додатно омета процес реконструкције. Упркос проширењима на прелазу Керем Шалом—контролном пункту где комерцијална роба улази у Газу—и донацији скенера за безбедност од стране холандске владе, ЦОГАТ наставља да осмишљава нове методе за успоравање уласка грађевинског материјала кроз прелаз.²⁹У мају 2016. Израел је увео 45-дневну забрану увоза цемента, јер је оптужио Хамас за отмицу испорука.³⁰ЦОГАТ је такође забранио увоз дрвених дасака, које је оптужио Хамас да их користи за подупирање своје широке мреже тунела.³¹У погледу грађевинских материјала, цемент и дрво представљају основне елементе потребне за изградњу домова, болница и школа. Забране увоза цемента и дрвне грађе значајно су смањиле капацитет за напредак у обнови Газе. Слика ИИИ приказује дефицит АБЦ материјала потребних за завршетак стамбених пројеката које је проценило Министарство здравља и здравља на раду.³²Споро напредовање грађевинских пројеката доказује да континуирана блокада и контрола кретања коју је израелска влада наметнула Гази представља изузетну препреку за побољшање квалитета живота становника Газе.

Фигура ИИИ : Унесени цемент и арматура у односу на потребну количину (тоне)

Унесени цемент и арматура у односу на потребну количину

Извор: Схелтер Цлустер Палестине, 2016

ЦОГАТ, изношењем оптужби без пружања чврстих доказа, наставља да забрањује улазак неопходног грађевинског материјала у Газу. ГРМ је могао бити сјајан пример заједничке израелско-палестинске сарадње, коришћен као оквир за будуће сарадничке пројекте, али уместо тога ЦОГАТ је сматрао да је погодно да га злоупотреби. Сврха ГРМ-а је била да подели одговорност за реконструкцију између различитих актера у Гази—укључујући Израелце—а не препусти то партији која има највише моћи.

Махер ал-Таббаа, економиста из Газе и портпарол локалне привредне коморе, тврди да ЦОГАТ-ова ограничења на увоз материјала представљају економски рат.³³Те политике су имале значајне ефекте на укупну економију Газе. На пример, добро успостављена индустрија за производњу намештаја у Стрипу више не може да прави намештај јер јој недостају сировине за то. Као резултат тога, ове компаније су значајно смањиле своју радну снагу, задавши још један казнени ударац заједници која се већ борила са високом незапосленошћу.^{3. 4}

Према подацима Агенције УН за помоћ палестинским избеглицама на Блиском истоку (УНРВА), преко 80 одсто људи у Гази зависи од хуманитарне помоћи.³⁵У другом извештају УНОЦХА-е је утврђено да је више од 80 одсто расељених породица у Гази позајмило новац да би преживјело у протеклој години, преко 85 одсто је купило већину своје хране на кредит, а преко 40 одсто је смањило потрошњу хране.³⁶Иако се ГРМ не бави финансијским проблемима становника Газе, бројке које су дате у тим студијама откривају један од његових недостатака. То није створило бум радних места у грађевинском сектору какав су предвидели они који су помогли у његовом развоју. Јасно је да је у Гази потребно више економских прилика, а ефекат таласања који је покренуо ГРМ био је далеко од позитивног.

колико има краљице Јелисавете

Препоруке

Одсуство дугорочног решења за израелско-палестински сукоб оставља само једну алтернативу за ублажавање патње народа Газе и спречавање новог циклуса рата и разарања: да се убрза брзина реконструкције. Узимајући у обзир компликације реконструкције у Гази које је створио ГРМ, блокада и политички ћорсокак Фатаха и Хамаса, могло би се предузети неколико акција за ублажавање ових проблема.

Након поновног покретања путем помирења између Фатаха и Хамаса, распад ГРМ-а треба да има предност у свим настојањима да се оживи реконструкција Газе. Нови механизам који види јачу улогу у праћењу и цивилног друштва у Гази и донаторске заједнице могао би да инспирише поверење у процес и повећа финансијске токове донатора у појас. Већи фокус на инфраструктурне пројекте би такође осигурао да процес генерише максимално запошљавање широм Газе.

Текући политички застој у палестинској политици гарантује сталну стагнацију обнове Газе. Фатах и ​​Хамас треба да реше једни друге економске и политичке проблеме. На срећу, отварања за помирење Фатаха и Хамаса настављају да расту, посебно са заменом Халеда Машала – политичког шефа Хамаса – бившим премијером Исмаилом Ханијем и усвајањем нове повеље.³⁷Именовање Ханијех за Хамасовог политичког лидера сугерише да организација жели да настави путем умерености, умирујући заинтересоване стране у региону.³⁸Овакав развој догађаја сигнализира Фатаху да Хамас жели да се поново укључи у преговоре о помирењу.

Каиро, који контролише један од кључних прелаза у Гази, требало би да настави да посредује између две палестинске фракције. Међутим, да би Египат могао да служи као ефикасан посредник, Ел-Сиси мора прво да се помири са самим Хамасом. Најновија дешавања сигнализирају да би се и то ускоро могло остварити. Мохамед Дахлан — бивши званичник Фатаха којег су презирали и Хамас и председник ПА Махмуд Абас — помогао је у постизању споразума о помирењу између Египта и Хамаса.³⁹Према споразуму, Хамас је пристао да успостави тампон зону дуж своје границе са Египтом. У потезу који је сигнализирао сопствену добру вољу, Египат је послао гориво у Газу у јуну 2017. како би помогао у ублажавању текуће кризе електричне енергије.⁴⁰Како се помирење између Египта и Хамаса креће напред, ел-Сиси би требало да искористи свој обновљени однос са Хамасом да посредује између њега и Фатаха.

У међувремену, ГРМ би требало да се распусти. Време је да се становницима Газе да власништво над реконструкцијом, омогућавајући им да учествују у развоју алтернативног механизма реконструкције. Као што је раније поменуто, цивилно друштво у Гази и де фацто влада нису консултовани током процеса планирања ГРМ-а. Дакле, резултат споразума између ЦОГАТ-а, ПА и УН-а дао је ЦОГАТ-у несразмерну количину овлашћења у вези са одобравањем грађевинских материјала. Поред преуређења динамике моћи, оснаживање Газана би такође могло да смањи трошкове и омогући УН да се уклони из ситуације која је у великој мери нарушила њену репутацију промишљеног посредника у овом сукобу. Алтернативни механизам могао би да види већу улогу цивилног друштва у Гази у праћењу материјала у сарадњи са ЦОГАТ-ом, док би Хамасу могла бити дата већа одговорност за реконструкцију, остављајући га на задовољство грађана Газе.

Ипак, неколико ствари треба узети у обзир. Израелске безбедносне забринутости у вези са двоструком употребом материјала не треба занемарити, али их свакако треба решавати на ефикаснији начин. Надгледање употребе грађевинског материјала од стране ХЛСТ-а не би требало нужно да престане, али би требало да буде више напора на страни ПА да отвореније комуницира са Хамасом. Ово питање би се могло решити током преговора о помирењу Фатаха и Хамаса наглашавајући Хамасу важност сарадње у процесу обнове. Никакви материјали не би требало да се преусмеравају на ојачавање тунела или било које друге пројекте за које се сматра да су непријатељски према Фатаху или Израелу. Ово би била тешка продаја Хамасу, али би Хамас требало да призна политички капитал који би могао да добије показујући своју спремност да сарађује у процесу реконструкције.

Нови механизам за дистрибуцију помоћи за реконструкцију становницима Газе ће обновити интересовање међународних донатора да испуне своја обећања. На пример, Кувајт, традиционално један од плоднијих донатора реконструкције Газе, одбио је да испуни своја обећања јер је признао неефикасност ГРМ.⁴¹Позитивна промена у току реконструкције могла би да оживи снабдевање донаторском помоћи. Међународне организације укључене у реконструкцију треба да искористе нови механизам да подстакну испуњење обећања датих на конференцији у Каиру 2014. године. Поред тога, регионалне актере треба охрабрити да пруже једнострану подршку Гази у настојању да се убрза процес обнове. Катарски унилатерални модел, иако није савршен, чини се да пружа Гази боље олакшање од методе коју пружа ГРМ.⁴²Упркос недавној заливској кризи, Катар је поново обећао своју подршку Гази, умањујући могућност да Хамас тражи покровитељство негде другде, попут Ирана.⁴³Катарски изасланик у Гази, Мохамед ал-Емади, наставља да посећује Газу како би надгледао пројекте које његова влада финансира за помоћ у обнови подручја уништених ратом.

Увођење одбора за праћење донатора је један од начина да се додатно улива поверење код донатора, јер би им то дало већу улогу у процесу реконструкције.⁴⁴Раније је ГРМ укључивао релативно малу групу заинтересованих страна у процес реконструкције. Омогућавање донаторима да прате пројекте преко својих представника учинило би их угоднијим у напорима за реконструкцију, инспиришући их да испуне своја обећања. Грађанско друштво у Гази требало би да има задатак да развије овај вишестраначки одбор повереника како би се осигурало да се узму у обзир потребе становника Газе. Регионалне донаторе који нису били задовољни ГРМ посебно треба охрабрити да учествују. Земље које су или уложиле финансијски у процес реконструкције или су изразиле забринутост за безбедност у вези са тим треба да буду укључене у овај одбор заинтересованих страна.

Да би се та средства омогућила да ефикасније цури, напори на реконструкцији треба да се окрену ка инфраструктурним пројектима. Према речима саветника из Канцеларије квартета, напори за реконструкцију су имали за циљ не само обнову Газе, већ и да се становницима Газе обезбеде прилике за посао током напора на реконструкцији.^{Четири, пет}Напори за реконструкцију стамбених објеката ово нису успели. Пројекти сујете као што су тржни центри и сложене џамије могу побољшати морал неких грађана Газе, али ти пројекти не побољшавају њихове животе дугорочно. Инфраструктурни пројекти, као што су постројења за десалинизацију, електране и ревитализација путева, вјероватно ће створити дугорочна локална радна мјеста.

Споразум о помирењу који је постигнут између Израела и Турске прошле године пружио је јединствену прилику да се ово оствари. Кроз споразум о помирењу, Израел је пристао да дозволи Турској да пошаље тоне хуманитарне помоћи кроз израелску луку Ашдод, заобилазећи блокаду коју је увела израелска војска.⁴⁶Аранжман је омогућио Турској да допринесе бројним инфраструктурним пројектима, укључујући изградњу постројења за десалинизацију, електране и болнице.⁴⁷Грађевински материјал за болницу је недавно стигао у Ашдод, на путу за Газу.⁴⁸Ти напори ће омогућити становницима Газе не само да обнове своје домове, већ и да пронађу послове који им, у најмању руку, привремено могу обезбедити средства за издржавање својих породица.

Закључак

Отварање алтернативама кроз оснаживање свежих, локалних перспектива је једини начин да се оживи реконструкција Газе. Ове нове могућности никада неће остварити свој потенцијал ако УН и друге заинтересоване стране – укључујући Израел – не размотре укидање ГРМ. Ускраћивање шансе становницима Газе да побољшају своје животе учиниће Газу још више налик затвору, а како је закључено у извештају УН о Гази, свакодневни живот становника Газе у 2020. години биће гори него што је сада. ^[49] Како би то изгледало је недокучиво, јер Газа је већ данас ненастањива. Ако се такав политички искорак материјализује, године ограничења на Газу би се могла смањити. Грађевински материјал и могућности запошљавања би се вратили у ову некада успешну заједницу. С друге стране, одржавање статуса кво у Гази означиће још један неуспех у историји хуманитарне помоћи, доводећи у питање корисност и сврху међународних хуманитарних организација.