Чему је руска војска добра?

Руска војна интервенција у Сирији — покренута у великом налету пре нешто више од месец дана — дошла је као изненађење; можда не тако шокантно као брза окупација и анексија Крима, али ипак изненађење. Али да ли способност Русије да изненади и пројектује силу у Сирији доказује, као што тврди Гарет Кембел, да су покушаји Запада да дискредитује руске војне способности били нетачни?





које су тамне мрље на месецу

У ствари, први месец операције нам мало говори о руским војним способностима. То показује да је руско руководство спремно да игра са војним инструментима политике далеко изнад границе прихватљивог ризика за западне политичаре. Ова спремност да се суочи са великим ризицима представља својеврсну политичку предност. Али остаје нејасно да ли је руска војска на висини задатка. Много је катастрофа које се назиру на бојном пољу у Сирији, а руска војска ће неизбежно преузети кривицу ако до њих дође.



Реформе и пренаоружавање

Гледајући уназад, упадљиво је да је на почетку ове деценије, када је кључна унутрашња политичка смерница у Русији била модернизација (а спољнополитичка смерница ресетована), једина права модернизација која се десила била је модернизација оружаних снага. Војна реформа коју је покренуо министар одбране Анатолиј Сердјуков почела је само неколико месеци након неславне победе у августовском рату са Грузијом 2008. Његова замена у новембру 2012. од стране Сергеја Шојгуа помогла је у исправљању неких грешака у некохерентном дизајну реформи и такође је померила фокус на борбену обуку. Побољшана борбена готовост, посебно руских специјалних снага, омогућила је извођење спектакуларне операције са циљем преузимања контроле над Кримом у марту 2014. Али многи кључни делови војне машине и даље остају недовољно реформисан и нетакнут модернизацијом .



Реформе никада не иду без муке, а највише штете од непромишљених резова и реорганизација претрпело је ваздухопловство. Одлука о распуштању традиционалне структуре ваздухопловних пукова и дивизија, као и организовању проширених ваздухопловних база, створила је ситуацију да се борбени авиони десетина различитих типова и модификација спајају у незгодан систем одржавања. Реформе су такође озбиљно пореметиле процес високог образовања, тако да тренутно врло мало нових пилота и инжењера дипломира. Резултат је била организациона и логистичка ноћна мора која је произвела а дуга серија несрећа овог лета , укључујући губитак два стратешка бомбардера Ту-95МС. Најновији унос у овој тужној евиденцији био је губитак ловца МиГ-31 изнад Камчатке прошле суботе.



Масивно пренаоружавање требало је да надокнади неорганизованост изазвану коренитим реформама. Ваздухопловству је обећано 350 нових тактичких авиона и 1.000 хеликоптера до 2020. Али како је у Русији завладала економска стагнација, ови планови пролазе кроз ад хоц ревизије. Налог за дуго рекламирана пета генерација Ловац Т-50 (ПАК-ФА) смањен је са 50 на само 12 авиона, са неизвесним датумом испоруке. А повећање флоте транспортне авијације је морало бити отказано због раскида кооперативних веза са дизајнерским бироом Антонов у Украјини.



Храбро напредовање у сиријску замку

Извођење ограничене интервенције у мутирајући сиријски грађански рат не доводи у питање ове процене, чак и ако је произвело огроман политички ефекат. Важно је, како Герет истиче, да се руске способности не виде кроз сочиво западних начина ратовања. Али такође је важно запамтити да ће се одређене тешке реалности на бојном пољу наметнути без обзира на нечији начин ратовања.



Масовно поновно наоружавање требало је да надокнади дезорганизацију изазвану радикалним реформама.

Руска интервенција у Сирији је уопште могућа само због хибридног рата у источној Украјини, која је везала главнину руских борбено способних батаљона, практично није видела употребу ваздушних снага. Москва је настојала да искористи овај слободни капацитет за организовање демонстрација ваздушних снага изнад Балтичког театра али је наишла на ефикасно задржавање — од тада је смањио своје провокације. Сирија је била лакша опција, а распоређивање ваздушног пука у на брзину припремљену ваздушну базу Хмејмим изван Латакије прошло је изузетно глатко. Међутим, како је ваздушни рат прешао у други месец, питања са његовом путањом појавиле су се.



Састав пука (са ескадрилом лаких ловаца-бомбардера Су-25СМ и ескадрилом јуришних хеликоптера Ми-24) чини га најпогоднијим за блиску ваздушну подршку. Али та врста тешке мисије има смисла само ако је подршка копненој офанзиви сиријске владине снаге, који су се показали неспособним спровођења било које успешне кампање. Одржавање ваздушне кампање на садашњем нивоу можда неће бити скупо ( конзервативна руска процена даје цифру од 2,5 милиона долара дневно, у поређењу са отприлике 9 милиона долара дневно Сједињене Државе троше на своју борбу против ИСИС-а), али технички неуспех ће сигурно погодити пре него касније.



Ескалација ће бити тешка јер је доступно неколико других опција за пројекцију снаге. Салво крстарећих ракета фрегата Каспијске флотиле на рођендан руског председника Владимира Путина било је сензационално, али је озбиљно узнемирила Казахстан и Азербејџан и тако се не може поновити. Ионако је имала малог одјека на бојном пољу. Проширење обима интервенције било би логистички веома тешко. Руска морнарица је морала да изнајмљује и купује осам комерцијалних транспорта у циљу испоруке залиха за операцију на нивоу до 50 налета дневно (што значи један налет по авиону). Његов једини носач авиона Адмирал Кузњецов је на ремонту (као и већину времена), а команда морнарице је могла само сан о изградњи амфибијски јуришни брод који би се упоредио са бродовима класе Мистрал, које је Француска одбила да испоручи.

Шта је следеће за преоптерећену и злостављану војску?

План руског режима је очигледно био да искористи почетни успех на бојном пољу за преговоре о окончању грађанског рата са позиције снаге. Али, нажалост, било је мало почетних успеха на бојном пољу. ИСИС и други делови опозиције већ су почели да праве контраофанзиве. А окупљање различитих страна у преговорима изгледа тешко као и увек. Ако ти преговори пропадну, руским лидерима ће бити тешко да пронађу прилику да прогласе победу и оду кући.



[За]рад опстанка режима, Путин се вратио на сигурну позицију војне конфронтације.



Али одржавање руске војне авантуре значи чекање катастрофе – чак и са високом толеранцијом на ризик, Путин нема желудац да то прихвати. Како привреда наставља да тоне, потребне су му нове победе да би се земља мобилисала око патриотске агенде. И само војни инструменти раде за његове амбициозне напоре да пројектује снагу са позиције слабости. Застој у Донбасу је успешно закамуфлиран сиријском авантуром, али ће у блиској будућности овој новој мочвари можда требати још једна дистракција. Грузија би могла бити поново изабрана као мета из погодности, али чињеница је да има све мање непосвећених војних способности којима се може располагати.

колико је месеци једнаких години

Суштина је да се, зарад опстанка режима, Путин вратио на сигурну позицију војне конфронтације. Али руска војска није у стању да превлада у тој конфронтацији и руска економија то никако не може да издржи.