У рекордном року, Краљевина Саудијска Арабија (КСА) успела је да успешно изгради чврсту коалицију десет земаља које учествују у рату против покрета Хути и њиховог савезника, свргнутог председника Јемена Алија Абдуле Салеха. Штавише, легитимитет – главни услов за успешну међународну интервенцију – обезбеђен је преко две главне регионалне организације: Арапске лиге и Организације за исламску сарадњу (ОИЦ), које су изразиле недвосмислену подршку Саудијској Одлучној операцији у Јемену. Поред тога, изабрани председник Јемена Абед Рабу Мансур Хади јавно је упутио захтев за интервенцију, што је КСА искористила да легитимише своју војну интервенцију у Јемену. Иако се чини да је КСА урадила свој домаћи задатак за покретање ове операције, мораће добро да размисле како да је окончају и да се операција неће претворити у додатно погоршање нестабилности у Јемену.
Од почетка њиховог пуча против централне владе у септембру 2014, Хути су били успешни у ширењу својих области контроле и поразу својих непријатеља. Готово без војног отпора, кренули су из северне провинције Саада да се прошире на главни град Сану, а затим и на јужне провинције, где председник Хади ужива огромну подршку. Они су контролисали главне луке на Црвеном мору, запленили већину машинерије јеменске војске — укључујући борбене авионе — и потписали споразум о економском партнерству са Ираном.
колико је стар титаник
Међутим, Хути су нажалост пропустили да играју по правилима – отуђивши већину регионалних играча (са изузетком Ирана). Они су одбацили позив КСА на преговоре у Ријаду и позиве УН за мировне преговоре у Дохи. Поред тога, игнорисали су све претходне изјаве Савета безбедности које су их позвале да зауставе своју побуну и да се придржавају процеса политичке транзиције у Јемену. Најзабрињавајуће је то што су Хути отуђили све јеменске политичке партије – од исламиста до социјалиста – осим чудног савеза са свргнутим председником Салехом, против кога су се борили у шест ратова током протекле деценије.
С обзиром на ове околности, саудијска интервенција у Јемену сугерише низ претпоставки. Прво, чини се да коалиције које долазе из региона имају много јачу снагу и дају опипљивије резултате у поређењу са међународном интервенцијом, чак и када су подржане резолуцијама Савета безбедности. Регионално руководство, попут КСА, нашло је подршку на терену са масовним протестима у јеменским провинцијама Таиз, Мареб, Аден, Ибб и Хоудиедех у знак подршке саудијској интервенцији. То дефинитивно није случај у алијанси коју САД воде против Исламске државе (ИСИС) у Ираку и Сирији. Док демонстранти носе слике краља Салмана у Јемену, слика председника Обаме нигде није виђена ни у једном делу региона.
колико је стара планета Венера
Штавише, изградња регионалне коалиције открива границе иранске интервенције у арапским земљама – или оно што ирански лидери називају контролом четири престонице – Дамаска, Багдада, Бејрута и Сане. Иран ће пружити неограничену политичку, дипломатску и у извесној мери оружану подршку Хутима. Међутим, мало је вероватно да ће Иран водити рат у име Хута у Јемену. Осуђујући саудијску интервенцију у Јемену, ирански министар спољних послова Џавад Зариф је већ позвао на дијалог и помирење у Јемену. Очигледно је да је КСА, обезбеђујући чврсту подршку великих регионалних играча попут Египта, Турске и Пакистана, послала снажну поруку колико далеко Иран може да иде са својом подршком Хутима. Ово је заправо навело неке политичке аналитичаре у региону да сугеришу да је слична коалиција предвођена Турском могла да стави тачку на четворогодишње патње сиријског народа и да је решење у региону, а не у америчком руководству. Звучи као помало амбициозан предлог, јер Сирија има много других варијабли, али је барем чврста регионална коалиција могла у одређеној мери да промени тренутну мрачну ситуацију у земљи.
Штавише, чини се да је ново руководство у КСА дошло са новом спољном политиком. Од доласка краља Салмана на власт, тензије унутар земаља ГЦЦ-а — посебно са Катаром — су знатно смањене. Чак и супротстављање бренду политичког ислама Муслиманског братства (МБ) постало је мање приоритет за спољну политику КСА. Ко је могао да замисли пре неколико година да ће КСА и јеменски МБ бити у истом табору борећи се против традиционалног савезника Саудијске Арабије, Салеха? Иницијатива ГЦЦ-а из 2011. осмишљена је како би Салех и његова странка остали присутни у јеменској политици како би се супротставили растућем утицају странке Ал-Ислах Муслиманског братства.
КСА не би требало да своје успехе у изградњи регионалне коалиције против Хута узима здраво за готово. Уклонити партију са власти је много лакше него поново изградити државу и поново саставити — како дечија песма каже — Хумпти Думптија. Извлачење поука из неуспеха САД у обнови држава у Ираку и Авганистану требало би да буде од велике помоћи. Никаква јеменска де-Баатификација никада не би требало да се замисли. Хути, упркос свом бунтовном понашању, остају аутентична странка јеменске политике и КСА би требало озбиљно да се ангажује са њима за свеобухватно решење у Јемену. За неке то може звучати неприхватљиво, али КСА би такође могла да разговара са Ираном како би осигурала одрживост постигнутих решења. Разговор не значи нужно прихватање захтева друге стране. Очигледно је да су се сада променили услови за преговоре и више се не очекује да ће јеменске политичке странке преговарати под горњом граном која је утврђена Хутима у Сани. Јеменске стране треба да преговарају на равноправној основи, а Хутима треба дозволити да достојанствено дођу на преговоре. Они треба да буду партнери у обнови Јемена, а не да контролишу и искључују друге.
КСА би требало да буде веома опрезна да не уништи државне институције у процесу уклањања Хута са власти. Уништавање институција ће вероватно довести до дуготрајне нестабилности — а Либија је јасан пример за то. Штавише, КСА би требало да се ангажује са тим бригадама јеменске војске лојалне Салеху јер би неке од њих вероватно могле да му се заветују на верност у недостатку бољих алтернатива. Вероватно је једна од грешака коју је имитација ГЦЦ-а направила 2011. била да дозволи Салеху да остане активан играч у јеменској политици. Ово би могла бити прилика за КСА да исправи ову грешку и осигура да је дошло време да се повуче. Како неки Јеменци тврде, Хути су политички незрели и да је Салех – који је себе описао као да плеше на главама змија – био мозак који стоји иза тренутних превирања.
Коначно, КСА не би требало да Јемен поздравља њихову интервенцију здраво за готово. Из историјских разлога, Јеменци су генерално осетљиви како на спољне интервенције у сопствене послове, тако и на саудијске односе са различитим играчима на политичкој сцени Јемена. КСА би стога требало да увери Јеменце да њихова интервенција неће заменити контролу Хута са саудијским старатељством.